Povišen bilirubin možda znači da imate žuticu, ali i još nešto

Žutica se smatra štetnom za telo sama po sebi, jer može da uzrokujuje oštećenje mozga, ali nova studija sugeriše da nakupljanje bilirubina može imati zaštitnu ulogu, barem kod ljudi sa malarijom.

„Bilirubin se nekada smatrao otpadnim proizvodom. Nova studija međutim potvrđuje da bi to mogla biti jedna zaštitna mera protiv zaraznih bolesti, a potencijalno i neurodegenerativnih bolesti“, kaže molekularni biolog sa Univerziteta Džons Hopkins, dr Bindu Pol.

Svake godine, više od 260 miliona stanovnika tropskih i suptropskih krajeva zarazi se malarijom. To se dešava kada komarac anopheles, dok se hrani, ubrizgava pljuvačku u krv, a sa njom parazite plasmodium falciparum.

Oko 600.000 ljudi umre od ove bolesti svake godine.

Parazit napada crvena krvna zrnca gde se replicira, na kraju izaziva pucanje ćelije koja oslobađa zalihe gvožđa. Toksično u visokim koncentracijama, nakupljanje gvožđa može direktno uticati na težinu bolesti.

Međutim, hemijska reakcija koja proizvodi bilirubin, otkrio je tim istraživača, pruža zaštitu od te štete.

Kod nekih ljudi, žutica prati infekciju malarijom, i do sada nije bilo jasno da li jedinjenje poboljšava ili pogoršava stanje pacijenata.

U krvotoku, bilirubin je nekonjugovan, što znači da se može vezati sa drugim stvarima. Konjugovani bilirubin, poznat i kao direktni bilirubin, je oblik bilirubina koji je jetra obradila i učinila rastvorljivim u vodi. Jetra dakle konjuguje bilirubin, i sprema ga da bi se izlučio urinom.

Pigment koji štiti od parazita

Tim naučnika je testirao prejetreni bilirubin, nekonjugovani tip, u uzorcima krvi od grupe od 42 dobrovoljca zaraženih p. falciparum, od kojih su neki pokazivali simptome bolesti.

Asimptomatski učesnici su imali, u proseku, 10 puta više nekonjugovanog bilirubina u krvnoj plazmi nego njihovi simptomatski vršnjaci, što dodatno sugeriše da bi pigment mogao da ih štiti od napada parazita.

Serija eksperimenata na miševima pružila je detaljniji pogled na ovaj fenomen. Kada su zaraženi oblikom malarije specifičnim za glodare, miševi koji su genetski modifikovani da nemaju bilirubin, bili su lak plen za parazite, koji su se snažno širili i miševi su uginuli.

U međuvremenu, u krvnoj plazmi normalnih miševa zaraženih istom bolešću, nivo bilirubina je porastao i svi miševi su preživeli.

Studija sugeriše da se efekti bilirubina na parazite javljaju unutar zaraženih crvenih krvnih zrnaca, gde se akumulira i inhibira rast i opstanak p. falciparum ometajući organele uključene u varenje hrane i metabolizam.

Proizvodnja bilirubina i inhibicija (usporavanje, ometanje) njegove konjugacije u suočavanju sa infekcijom „je evoluciono očuvan mehanizam otpornosti protiv malarije“, zaključio je tim.

„Verovatno, ova odbrambena strategija zasnovana na metabolizmu ima veliki evolutivni kompromis, odnosno, podmuklu pojavu neonatalne žutice, koja potencijalno može oštetiti neurone u mozgu“, navodi se u radu.

Doktor Pol i tim istraživača se nadaju da će lekari moći da iskoriste ovu prirodnu odbrambenu strategiju kako bi smanjili veliki teret koji malarija nameće ljudima širom sveta.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science.