Gastroenteritis ili trovanje hranom – vodič za stomačne tegobe

Gastroenteritis je infekcija creva koju izaziva virus, bakterija ili drugi mikrob. Naša creva su puna zdravih mikroba kao i ćelija koje ih oblažu. Kada virusi, bakterije i drugi mikrobi počnu da napadaju vaša creva, oni se kolonizuju, nakupljaju u velikom broju i na kraju izazivaju upalu ćelija koje oblažu creva, što znači – gastroenteritis kao upalni proces.

Gastroenteritis je izuzetno čest, pa je normalno zapitati se – odakle dolaze ovi mikrobi koji izazivaju gastrointestinalne tegobe?

Konzumiranje kontaminirane hrane je često osnovni razlog, odnosno izvor infekcija.

Međutim, ove mikrobe možete dobiti na druge načine. Na primer, ako dodirnete površinu na kojoj je neko ko je oboleo od virusnog gastroenteritisa povraćao, taj virus bi mogao da se prenese na vaše ruke. A ako vam ruke dodirnu usta, mogli biste da se zarazite.

Šta je trovanje hranom?

Trovanje hranom se odnosi na oboljenje usled konzumiranja hrane kontaminirane hemikalijama, mikrobima ili toksinima.

Na primer, ako ste jeli hranu kontaminiranu insekticidima ili metil alkoholom (metanolom), to bi se računalo kao trovanje hranom. Ako ste jeli ribu ili otrovne pečurke, to bi se takođe računalo. Ali na primer, trovanje hranom ne uključuje posledice konzumiranja hrane na koju ste alergični.

Većina trovanja hranom je rezultat hrane kontaminirane mikrobima i njihovim toksinima. Kada ih unesete hranom ili pićem, mogu brzo izazvati upalu i oštetiti sluzokožu creva.

Zabuna je još veća jer se i trovanje hranom često naziva gastroenteritisom izazvanim hranom.

Kako možemo razlikovati ova dva stomačna problema

I gastroenteritis i trovanje hranom imaju simptome kao što su dijareja, povraćanje, mučnina, grčevi u stomaku, groznica i glavobolja. Ali ovi simptomi se mogu javiti na različite načine.

Virusni gastroenteritis, kao što je norovirus, obično izaziva simptome 24–48 sati nakon izlaganja, koji mogu trajati jedan do dva dana.

S druge strane, trovanje hranom nakon konzumiranja mikrobnih toksina može se javiti veoma brzo. Na primer, toksini iz bakterije staphylococcus aureus mogu izazvati simptome u roku od 30 minuta od konzumiranja kontaminirane hrane, kao što je nedovoljno kuvano meso. Srećom, simptomi se obično poboljšavaju u roku od 24 sata.

Simptomi se ne javljaju uvek tako brzo u svim slučajevima bakterijskog trovanja hranom. Na primer, može proći i do 70 dana između izlaganja listeriji i pojave simptoma, iako je u proseku to oko tri nedelje. Ovaj dugi period inkubacije može otežati utvrđivanje da li je određena hrana uzrok bolesti.

Opšte je poznato da se trovanje hranom javlja prilično brzo (u roku od nekoliko sati nakon konzumiranja kontaminirane hrane), dok gastroenteritis kao upala može da vas uvede u probleme sa zdravljem dan ili više nakon jela. Ali to nije čvrsto pravilo.

Kako sprečiti stomačne tegobe

Iste mere predostrožnosti pri rukovanju hranom važe za sprečavanje i gastroenteritisa i trovanja hranom. Ovi koraci ne samo da smanjuju vaš rizik od zaraze, već smanjuju i rizik od zaraze drugih.

Temeljno operite ruke sapunom i vodom pre pripreme hrane. Koristite odvojene daske za sečenje i pribor za sirovu i kuvanu hranu kako biste izbegli unakrsnu kontaminaciju. Dobro skuvajte hranu i čuvajte je na bezbednim temperaturama.

Gastroenteritis može uključivati prenos mikroba na druge načine, osim hrane, na primer, putem izmeta na rukama ako ne perete ruke nakon korišćenja toaleta ili nakon promene pelena detetu. Zato – operite ruke nakon tih radnji.

Da biste sprečili da se drugi razbole, obavezno brzo i temeljno dezinfikujte kontaminirane površine nakon što neko povraća ili ima dijareju. Prvo, stavite rukavice i operite površine toplom vodom i deterdžentom. Zatim dezinfikujte kućnim izbeljivačem koji sadrži 0,1% hipohlorita.

Kako ubrzati oporavak

Lečenje i gastroenteritisa i trovanja hranom fokusira se na sprečavanje dehidracije i ublažavanje simptoma.

Da biste izbegli dehidrataciju, pijte puno tečnosti. Za umerene ili teške slučajeve, možete kupiti rastvor za oralnu rehidrataciju u apoteci.

Takođe možete sami napraviti rastvor za oralnu rehidrataciju dodavanjem šest kašičica šećera, pola kašičice soli i pola kašičice sode bikarbone u litar vode.

Ako su simptomi jaki ili potraju, trebalo bi da posetite svog lekara opšte prakse ili odete na odeljenje za hitne slučajeve.

Članak je objavljen na portalu The Conversation.