Убод крпеља окидач за опасну алергију – алфа-гал синдром потврђен и у Србији

Алергија на алфа-гал се у суштини, може посматрати као да један механизам који би иначе требало да нас штити, али у овам случају измиче контроли и наш организам почиње да реагује на било коју количину алфа-галактозамина, објашњава др Павле Бановић.

„Најчешће се сматра да особа треба да има одређену генетску предиспозицију која још увек није детаљно описана, али зна се да код особа које су често експониране убодима крпеља у чијим рилицама се и налазе та једињења као што су алфа-галактозамин, наш организам почиње да ствара антитела, специфична ИгЕ антитела која затим при контакту са црвеним месом, које је такође богато алфа-галактозамином, долази до реакције и самих тегоба“, објашњава доктор.

Убод крпеља је окидач за развој те сензибилизације, а конзумација намирница доводи до манифестације обољења.

Овај синдром је познат свима који се баве уско специфичним имунолошким проблемима или медицинским аспектима зооноза или контакта људи са артроподама, с обзиром на то да овај синдром није много познат, напомиње др Бановић.

„Зна се да постоји, зна се да су први случајеви детектовани у САД-у и на северу Европе, а затим је остатак света кренуо да испитује колико има тога у појединим регионима и земљама. Тако да се и ми тренутно ту налазимо и покушавамо да сазнамо колико је оптерећење нашег становништва.“

Симптоми отежавају постављање дијагнозе

Први симтоми алфа-гал синдрома су такви да је лекарима тешко да одмах претпоставе да се ради о њему. Пошто се тегобе јављају после неколико сати од конзумације оброка, онда је тешко повезати са оброком, а још теже са убодом крпеља, објашњава гост Јутарњег програма.

„Највећи део света има проблем са тиме да ти пацијенти лутају по клиникама, по лекарима, испитујући шта се дешава или због чега имају промене на кожи или због чега имају стомачне тегобе, а резултати често дају уредне налазе. Велики број случајева је детектован тако што су неки случајеви дошли до клиника или установа које су специјализоване за те ствари, где се затим та дијагноза поставља“, истиче др Бановић.

Највећи проблем је то што је драматично нарушен квалитет живота особе са овом врстом алергије. У врло ретким случајевима се јављају стања опасна по живот.

„Ми смо тренутно у тој истој трци као и остатак Европе да покушамо да сазнамо који су механизми који то изазивају, колико људи има тај синдром, да бисмо на крају успели да нађемо и начин како да им помогнемо“, наводи доктор.

Пастеров завод годинама испитује болести које изазивају крпељи

Како наводи гост Јутарњег програма, у Пастеровом заводу су били свесни да алфа-гал синдром неминовно постоји и на нашим просторима, с обзиром на то да су крпељи који га могу изазвати су присутни код нас и у другим европским земљама. Било је питање само када и где ће бити откривен.

„Била је једна пацијенткиња из Скопља и једна из Новог Сада и онда смо их упоредно тестирали и испитали шта се дешава. У случају пацијенткиње из Скопља јесте била алергија, али у овом случају не на црвено месо, али такође индукована крпељима, док је код пацијенткиње из Србије доказан алфа-гал синдром“, наводи др Бановић.

Код пацијенткиње из Скопља тегобе су се јавиле као промене на кожи, пар месеци после убода крпеља. Симптоми пацијенткиње из Новог Сада су били специфични је када ју је убоо крпељ на једном делу тела, појавиле су се промене и на другим местима где су раније били убоди крпеља. Изгледале су као промене на кожи после убода комарца.

„То се зове рикалуртикарија и то је био знак да је пацијенткиња теоретски подложна алфа-гал синдрому и то нас је навело да испитамо тај случај детаљније. Тако да у целом овом процесу најзначајније је то што смо доказом првог случаја скренули пажњу да постоји велики број пацијената који имају тај синдром, а да још увек није постављена дијагноза“, наглашава др Павле Бановић.

Синдром није изузетно чест, али особама које га имају је изузетно значајан, напомиње доктор. Терапија још увек није развијена, али до побољшања доводи промена исхране, што пацијентима већ представља велико олакшање кад знају шта треба да избегавају.

Да ли је алфа-гал синдром потцењен у Србији

Захваљујући постављању прве дијагнозе у Србији интересовање за алфа-гал синдром се појавило и повећало, а велики броз здравствених установа жели да ове анализе уврсти у своју дијагностику.

„Тако да, тек тада када направимо веће испитивање, знаћемо да ли је то занемарано или није. Али самим тим што причамо о томе, то је велики корак и за те људе који пате од тог синдрома, а и за стручњаке како би могли свој посао да раде ефикасније“, истиче гост Јутарњег програма.

Може ли се говорити о превенцији

Особе код којих је дијагностикован алфа-гал синдром пре свега треба да избегавају намирнице које садрже алфа-галактозамин, наглашава доктор. То је не само говеђе месо, већ и свињско, овчије и јареће, посебно изнутрице које доводе до најтежих реакција.

Лекарима опште праксе смерница да се можда ради о овом синдруму може бити и то ако се пацијент изјасни да му црвено месо не прија или да га из неког разлога не воли.

„То могу бити болови у стомаку у виду грчева, то могу бити надимања, а то чак може бити комбиновано са променама на кожи, на леђима, на пример, где пацијенти повезују одређене врсте намирница, или уоче, рецимо да након конзумације рибе таквих тегоба нема. И онда пацијенти сами мењају своју исхрану у складу с тиме шта им одговара и то је нешто што би требало да побуди сумњу“, објашњава доктор.

Додатни знак упозорења је и то ако се после убода крпеља појаве промене које сврбе и на другим деловима тела, напомиње др Павле Бановић на крају гостовања у Јутарњем програму.