San nije luksuz – jedna noć lošeg sna, menja način na koji mozak vidi hranu

Jedna od pomisli na izbor doručka biće na jaku, masnu hranu, slatka peciva, umesto na lagani doručak. Taj osećaj gladi za masnom hranom trajaće i tokom dana,pa su izbor i čips i kolači. Sve ovo je posledica poruke koju nam šalje mozak, koji se tokom noći nije odmorio, već našim čulima šalje poruke za uzimanje brze, visokokalorične hrane.

Postoji razlog zašto se ovo dešava u našem telu

Istraživanja pokazuju da malo sna remeti signale gladi, slabi našu samokontrolu, remeti metabolizam glukoze i povećava rizik od povećanja telesne težine.

Ove promene mogu da se dese u našem telu i posle jedne neprospavane noć, ili noći lošeg sna. Važno je obratiti pažnju da se ovakve noći bez sna ne ponavljaju.

Nedostatak sna pogađa milione ljudi. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, više od jedne trećine odraslih u SAD  spava manje od sedam sati tokom noći. Skoro tri četvrtine adolescenata ne spava dovoljno( preporučenih 8 do 10 sati), tokom školske nedelje.

Iako svako može da pati od nedostatka sna, postoje službe i zanimanja, kao što su hitne službe zdravstva, vatrogasci, i mnogi koji imaju smenski rad.

Ovi obrasci remete unutrašnji sat tela i povezani su sa povećanom željom za hranom, lošim prehrambenim navikama i povećanim rizikom od gojaznosti i metaboličkih bolesti. Ipak, nekoliko noći, kvalitetnog sna može da pomogne u rebalansiranju.

Kako nedostatak sna remeti hormone gladi

Naše telo reguliše osećaj gladi putem hormonske povratne sprege koja uključuje dva ključna hormona .

Grelin, koji se prvenstveno proizvodi u želucu, signalizira da ste gladni, dok leptin, koji se proizvodi u masnim ćelijama, signalizira mozgu da ste siti. Čak i jedna noć ograničenog sna povećava oslobađanje grelina i smanjuje leptin , što dovodi do veće gladi i smanjenog zadovoljstva nakon jela.

Ova promena je uzrokovana promenama u načinu na koji telo reguliše glad i stres. Mozak postaje manje osetljiv na signale sitosti, dok istovremeno povećava hormone stresa koji mogu da povećaju želju za hranom i apetit.

Ove promene nisu suptilne. U kontrolisanim laboratorijskim studijama, zdrave odrasle osobe su prijavile povećanu glad i jaču želju za hranom bogatom kalorijama nakon što su spavale samo četiri do pet sati. Efekat se pogoršava sa kontinuiranim deficitom sna, što može dovesti do hronično povišenog apetita .

Zašto mozak prelazi u režim nagrađivanja

Gubitak sna menja način na koji mozak procenjuje hranu. Studije snimanja pokazuju da nakon samo jedne noći nesanice , prefrontalni korteks, koji je odgovoran za donošenje odluka i kontrolu impulsa, ima smanjenu aktivnost .

Jednostavno rečeno, vaš mozak je više privučen brzom hranom i manje je sposoban da joj se odupre. Učesnici studija o nedostatku sna ne samo da su ocenili hranu sa visokim kalorijama kao poželjniju, već su je i skloniji izabrali , bez obzira na to koliko su zapravo bili gladni.

Metabolizam se usporava, što dovodi do povećanog skladištenja masti

San je takođe važan za kontrolu šećera u krvi. Kada smo odmorni naše telo efikasno koristi insulin da bi premestilo šećer iz krvotoka u ćelije zbog energije. Ali čak i jedna noć sna može  da smanjiti osetljivost na insulin i do 25 odsto, ostavljajući više šećera u krvi.

Ako vaše telo ne može efikasno da preradi šećer, veća je verovatnoća da će ga pretvoriti u masnoću. To doprinosi povećanju telesne težine, posebno oko stomaka. Vremenom, loš san je povezan sa većim rizikom od dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma , grupe zdravstvenih problema kao što su visok krvni pritisak, masnoća na stomaku i visok šećer u krvi koji povećavaju rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa. 

Nedostatak sna povećava nivo kortizola, glavnog hormona stresa u telu. Povišen kortizol podstiče skladištenje masti , posebno u predelu abdomena, i može dodatno poremetiti regulaciju apetita.

"San je vaše dugme za resetovanje metabolizma. San nije luksuz. To je vaše najmoćnije sredstvo za kontrolu apetita, regulaciju energije i dugoročno zdravlje", navela je Džoana Fong Isarijavongse, vanredna profesorka neurologije, Univerzitet u Pitsburgu.