Moždani udar: Sumorna statistika se poboljšava uz pravovremeno reagovanje i savremenu terapiju

Moždani udar je inače bolest starije životne dobi. U poslednje vreme međutim, prisutniji je u mlađoj populaciji, a na žalost, nije više iznenađenje ni da se javi u dečjem uzrastu.

„Sve govori o pojavi nekih novih faktora rizika, i ono na čemu ja stalno insistiram, ovaj sedenterni način života, i zavisnost od praktično tehnologija, potpuno nas je odvojila od šetnje, od fizičke aktivnosti koja je jedan od značajnih preventivnih faktora. Da ne pominjem zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. Meni kao neurologu starog kova to ne može nikako biti društveno prihvatljivo. I zloupotrebu energetskih pića koje praktično nam predstavljaju neki surogat da bismo u ovom tempu održali ritam“, rekao je za RTS prof.dr Ranko Raičević.

Svaki treći moždani udar završi ili teškim invaliditetom ili smrtnim ishodom.

Velika studija o socioekonomskom aspektu moždanog udara pokazala je da svaka država, pa i Srbija, lečenje moždanog udara, i pored ogromnog napretka spojem trombolize i mehaničke trombektomije, spada u kategoriju najčešćih i najvećih izdataka za zdravstvo.

Statistika je uz trombolizu i trombetomiju poboljšana u našoj zemlji.

„Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da mi trombolizu već radimo u svim odeljenjima neurologije na teritoriji Srbije, a mehaničku trombektomiju u svim univerzitetskim centrima. Čak smo u nekih par godina ranije napravili program, i da to radi Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Ja se nadam da će on opet da počne da radi ovu proceduru, jer to je stvarno jedan neverovatan pomak. Mnogo puta smo i pričali da pacijent koji dođe potpuno oduzet nakon vađenja tromba putem mehaničkog ekstraktora, on se vrati svom poslu u nekoliko dana“, ističe profesor.

Kontrola nad faktorima rizika

Doktor Ričević je govorio i o tome kako sprečiti moždani udar, osim promenama loših životnih navika.

Američka administracija je samo kontrolom krvnog pritiska kod pacijenata smanjila broj moždanih udara za trećinu. Smatra se da, ako bismo dobro držali one najvažnije faktore rizika pod kontrolom, pre svega hipertenziju, poremećaj sastava i prometa lipida, poremećaj srčanog ritma, pušenje, zloupotrebu alkohola i drugih supstanci, mogli bismo da smanjimo broj teških moždanih udara za polovinu

„Zamislite koliko je to kvalitetnih života, koliko je to ušteda i patnji za same pacijente i za njihove porodice i na kraju krajeva i koliko je to ušteda koju možemo onda da usmerimo u neka druga oboljenja i u neke druge aspekte moždanog udara i ostalih neuroloških oboljenja. Ne smemo se fokusirati na to da postoji samo jedno oboljenje“, rekao je profesor Raičević.

Adekvatna kontrola je već nakon 40. godine i podrazumeva laboratorijske nalaze jednom godišnje, dakle klasičnu krvnu sliku, nalaze masnoće, hormonski status. To može da nas usmeri na dalji put, ukoliko je potreban detaljniji skrining, EKG, dopler, kardiološki pregled...

„Simptomi su iznenadni, najčešće su vezani za motoriku, javlja se asimetrija lica, poremećaj polovine i slabost polovine tela, poremećaj govora, poremećaj vida, poremećaj gutanja. Znači praktično svi neurološki simptomi koje mi izučavamo u neurologiji mogu da budu u početku ili u toku razvoja moždanog udara da se ispolje. Ali najčešće su ovi što se kaže vezani za asimetriju lica, za govor i za asimetriju motorike“, objašnjava simptome profesor Raičević.

Sekundarna preventiva od velike važnosti

Mreža zdravstvenih ustanova treba da se bavi primarnom prevencijom i sekundarnom prevencijom. Prevencija je ključna, i nju treba da rade stručnjaci iz oblasti neurologije, ističe gost RTS-a. Posebno navodi da je važna sekundarna prevencija kada se odlučuje o antikoagulantnoj i antitrombotskoj terapiji. Tercijalni nivo je lečenje i primena terapija.

Ono što radi evropska neurologija, radi i naša domaća, ističe sagovornik Dnevnika.

Doktor Raičević dodaje da je „stasala jedna nova, mlada generacija koja već jasno pokazuje da mi za budućnost, što se tiče neurološkog znanja i neurološke struke, ne treba da brinemo“.

Vremenski uslovi su takođe među važnim faktorima u borbi protiv moždanog udara. Nagle promene temperature mogu biti upozorenje za osetljive populacije, kao što starija lica koja već imaju već poremećaj srčanog ritma, neke metaboličke poremećaje, pre svega šećernu bolest, izmenjen tonus krvnih sudova... Zato je neophodan oprez i pravovremeno javljanje lekaru.