Ruzmarin – dodajte ga u svoj život, koristan je za zdravlje

Ruzmarin (rosmarinus officinalis), je aromatična biljka poreklom sa Mediterana. Od davnina cenjen je u svim kuhinjama širom sveta, a ima mnogo prednosti kada je u pitanju zdravlje (podržava zdravlje mozga, smanjuje upalne procese, jača imunitet). Najnovija naučna istraživanja sugerišu da ruzmarin može da pomogne kod Alchajmerove bolesti – ova biljka povezana je sa poboljšljnjem pamćenja i koncentracije.

Prema jednom broju studija, ljudi koji su udisali miris ruzmarina postigli su bolje rezultate u zadacima pamćenja u poređenju sa onima u okruženju bez mirisa ove biljke.

Kako ruzmarin deluje na mozak

Postoji nekoliko mehanizama kojim ruzmarin deluje na rad mozga, a jedan od njih je činjenica da se udisanjem ruzmarina  stimuliše cirkulacija krvi u mozgu. Tako pomaže u oslobađanju više kiseonika i hranljivih materija, što može da poboljša mentalnu snagu. Takođe, ruzmarin ima umirujuća svojstva, njegova aroma može da smanji anksioznost i poboljša san.

Ruzmarin sadrži jedinjenja koja deluju u interakciji sa neurotransmiterima u mozgu. Jedno takvo jedinjenje, cineol, pomaže u sprečavanju razgradnje  acetilholina, hemikalije u mozgu neophodne za učenje i pamćenje. Čuvanjem acetilholina, ruzmarin  može da pomogne u podršci kognitivnim performansama, posebno u procesu starenja.

Bogat antioksidantima, koju štite moždane ćelije od oštećenja izazvanog oksidativnim stresom – glavnim faktorom kognitivnog pada.

Ruzmarin je bogat fitohemikalijama, biljnim jedinjenjima. Jedno od najmoćnijih je karnozinska kiselina, antioksidans i antiinflamatorno sredstvo koje pomaže i štiti moždane ćelije od oštećenja, posebno od vrsta oštećenja povezanih sa Alchajmerovom bolešću.

Prema istraživanjima koja su rađena prethodnih godina, naučnici su razvili jednu od stabilnih verzija karnozinske kiseline nazvane diAcCA, a to jedinjenje koje poboljšava pamćenje i povećava broj sinapsi (veza između moždanih ćelija)  smanjuje količinu štetnih proteina povezanih sa Alchajmerovom bolešću, poput amiloida-beta i tau-proteina.

Posebno je interesantno to što se diAcCA aktivira samo u delovima mozga gde postoje upalni procesi, što bi moglo da minimizira neželjene efekte. Za sada, studije na miševima ne pokazuju znake toksičnosti – što budi nadu da bi sledeća mogla biti i ispitivanja na ljudima.

Istraživači takođe veruju da bi diAcCA mogla pomoći u lečenju bolesti kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularni poremećaji i Parkinsonova bolest.

Dejstvo protiv starenja

Tradicionalno se koristi za olakšavanje procesa varenja, ublažavanje nadimanja i smanjenje upala.

Jedinjenja poput ruzmarinske kiseline i ursolne kiseline poznata su po svojim antiinflamatornim dejstvima. Ruzmarin može da pomogne kod akni i ekcema, dok karnozna kiselina može ponuditi blagotvorno dejstvo protiv starenja štiteći kožu od oštećenja od sunca.

Za većinu ljudi, ruzmarin je bezbedan kada se koristi u hrani, čajevima ili aromaterapiji. Ali koncentrovane doze ili ekstrakti mogu predstavljati rizik. Konzumiranje velikih količina može izazvati povraćanje ili, u retkim slučajevima, napade – posebno kod ljudi sa epilepsijom.

Takođe, postoji teoretski rizik da ruzmarin stimuliše kontrakcije materice, pa trudnice treba da izbegavaju visoke doze. Pošto ruzmarin može da raaguje sa nekim lekovima – kao što su lekovi za razređivanje krvi – najbolje je da se konsultujete sa lekarom pre uzimanja velikih količina u obliku suplemenata.

Ruzmarin je više od kuhinjske namirnice. To je prirodni lek sa drevnim korenima uz savremenu naučnu potporu o njegovoj korisnosti za zdravlje..

Egipat i Antička Grčka ovu biljku smatrali su svetom

Stari Egipćani su koristili ruzmarin u balsamovanju i sahranjivali mrtve sa grančicama ove biljke, kako bi, verovali su, zaštitili njihove duše na putu ka zagrobnom životu.

„Postoji verovanje da ova aromatična biljka drži zle duhove na odstojanju, koji bi mogli da imaju štetan uticaj na važne životne obrede prelaska“, objašnjavaju autori studije o ritualnim biljkama u različitim religijama.

Starogrčki i rimski ožalošćeni su često nosili grančice ruzmarina u pogrebnim povorkama i stavljali ih na telo pokojnika na mestu sahrane. Zimzeleno lišće biljke simbolizovalo je besmrtnost duše, a njegova aroma je skrivala miris truljenja. Ruzmarin se i danas koristi na sahranama, uglavnom kod Hrišćana u Evropi. Na sahrani kraljice Elizabete Druge, 2022. godine, ova biljka bila je deo cvetnog aranžmana koji je krasio kovčeg kraljice.