Da li nam je potrebno slepo crevo

Slepo crevo (intestinum cecum) je otprilike veličine našeg malog prsta i zatvoreni je deo desnog kolona. Izdiže se iz dela gastrointestinalnog sistema koji se naziva cekum, neke vrste kesice unutar debelog creva, i nalazi se na donjoj desnoj strani stomaka, odmah blizu karlice, objašnjava dr Heder F. Smit, profesorka anatomije na Univerzitetu Midvestern u Arizoni.

U anatomiji slepo crevo je poznato stotinama godina, ali Čarls Darvin je među prvima koji je pisao o njemu i postavio hipotezu da je to evolutivno zaostali organa koji je služio svrsi u nekom trenutku ljudskog razvoja, ali da nam više nije potreban.

Pošto se često dešava da dođe do upale slepog creva, jedna od najranijih hirurških procedura je upravo bila uklanjanje slepo creva.

Jedna od zaista zanimljivih stvari u vezi sa slepim crevom, napominje prof. Smit, jeste to što se zapravo razvijalo i pojavljivalo nezavisno više puta tokom evolucije sisara. Otprilike 30 različitih puta na stablu života sisara, pojavila se neka vrsta cekalnog slepog creva koje ne izgleda uvek kao vermiformna vrsta crvolikog slepog creva.

„Ponekad je veoma izdužen, pomalo se sužava na kraju cekuma. Ponekad je to sićušna izbočina koja se izdiže tamo gde bi trebalo da bude cekum. Ali u suštini, pojavljivao se više puta, što ukazuje da ima značajnu funkciju kod sisara, a ne samo kod ljudi“, objašnjava profesorka.

Otkud stav da nam slepo crevo ničemu ne služi

Deluje krajnje razumno tumačenje da slepo crevo nema nikakvu funkciju u našem organizmu, s obzirom na činjenicu da njegovo uklanjanje ima relativno minimalne negativne nuspojave. Mnogo ljudi može i živi savršeno zdravim životom bez slepog creva, ali to ne znači da nije korisno imati ga, napominje dr Smit.

Šta medicina danas zna o njegovoj ulozi

Kako navodi prof. dr Heder F. Smit, slepo crevo izgleda da ima dve komplementarne uloge u telu, i obe imaju veze sa pomaganjem gastrointestinalnom sistemu da odgovori na invazivne patogene.

Prva ima veze sa imunim tkivom, je u slepom crevu postoji koncentracija limfoidnog tkiva što pomaže imunom sistemu da pokrene svoj početni odgovor protiv invazivnih patogena. Druga uloga se naziva hipoteza sigurne kuće i nju je predložio tim sa Univerziteta Djuk, 2007. godine. Identifikovali su biofilm u slepom crevu, odnosno postojanje sloja zdravih, dobrih crevnih bakterija unutar slepo creva.

„Dakle, tokom perioda gastrointestinalnih tegoba, kada telo ima dijareju, većina dobrih crevnih bakterija se ispire iz debelog creva. Ali pošto slepo crevo ima relativno uzak prečnik i uzak lumen, ono štiti i deluje kao neka vrsta sigurne kuće za ove dobre crevne bakterije. A to znači da nakon što se epizoda završi, ovaj rezervoar zdravih crevnih bakterija u slepom delu može ponovo da naseli ostatak creva i vrati sve te dobre crevne bakterije“, navodi profesorka.

Postojanje limfoidnog tkiva u slepom crevu prvi put je otkriveno negde šezdesetih godina, a zna se da je limfoidno tkivo sekundarna vrsta imunog tkiva koje kad god je prisutno, pomaže u podršci imunog sistema. Takođe, zna se i da kad god postoji sloj zdravih crevnih bakterija, on će pomoći u podršci crevima i na neki način ih ponovo naseliti.

Kako onda živimo bez slepog creva

Postoje i drugi načini za borbu protiv invazivnih patogena, a danas postoje i drugi načini za repopulaciju creva bakterijama, poput konzumiranja probiotika ili jogurta. Postoje zaobilazna rešenja za ljude koji nemaju slepo crevo, a u širem smislu, blagi nedostatak kada su u pitanju problemi sa varenjem možda zapravo i nema toliko negativan evolutivni efekat, napominje profesorka.

Međutim, postoje studije koje su pokazale da ljudi bez slepog creva imaju veću verovatnoću da dobiju infekcije sa Clostridium difficile C. diff, veoma agresivnom bakterijom, mada se to dešava samo povremeno.

Upala slepog creva

Do upale slepog creva obično dolazi kada se mali komad digeste, mali komad hrane koji se vari, zaglavi u prečniku slepog creva i ograniči protok krvi. Vremenom, slepo crevo dobija sve manje i manje krvi i postaje sve više upaljeno. Nije u stanju da se pravilno drenira. I što se više upali, to je sklonije pucanju, i tada može postati izuzetno problematično, moguće čak i fatalno, kada pukne, jer sav unutrašnji sadržaj gastrointestinalnog sistema može da procuri u trbušnu duplju, ističe profesorka.

Do sada se upala slepog creva rešava isključivo hirurškim putem. Trenutno se testiraju neke vrste eksperimentalnih tehnika lečenja upale antibioticima ili nekim drugim nehirurškim metodama.

„Neki lekari isprobavaju ovo u slučajevima koji nisu teški kako bi videli da li mogu da koriste ovu alternativu umesto da odmah pređu na operaciju. I ako je moguće lečiti apendicitis bez operacije, čak i samo u nekim slučajevima, to može biti prednost za pacijenta. Ali naravno, kada se slepo crevo zaista upali, što je obično tada kada ljudi to primete, često je prekasno za bilo šta drugo osim samo hirurškog uklanjanja.“, smatra prof. Smit.

Trenutno je nauka posveća istraživanju mikrobioma, posebno crevnog mikrobioma, i profesorka veruje da će se reputacija slepog creva sigurno poboljšati kako medicina bude više saznavala o crevnom mikrobiomu i interakciji između organa.