Iznenađujuća moć disanja kroz nos, naš lični filter za vazduh

Zajedno dlačicama u nosu, naše vredne nozdrve prosejavaju prašinu, bakterije, viruse i još mnogo toga, što je prednost koju nećemo dobiti kada dišemo na usta. Međutim, nisu samo prednosti disanja kroz nos koje treba uzeti u obzir. Disanje na usta ima posledice i mnoga istraživanja povezuju disanje na usta sa problemima oralnog zdravlja.

Pokazano je da disanje na usta povećava kiselost i suvoću u ustima, povezujući to sa karijesom, demineralizacijom zuba i bolestima desni. Sve veći broj istraživanja takođe ukazuje da disanje na usta u detinjstvu može uticati na razvoj zuba i vilice, što dovodi do krivih zuba, pa čak i promene oblika lica.

Jednostavno je – nos je za disanje, usta su za jelo.

Mnogima koji imaju problem sa ozbiljno iskrivljenim septumima ili drugim začepljenjima nosa, disanje na nos prosto je jako otežano ili gotovo nemoguće. Specijalisti pak naglašavaju da i oni mogu da se prilagode na nazalno disanje i osetiće prednosti pri svakom udahu.

Nos noću

Većina zdravih ljudi diše kroz nos kada spavaju, ali često se dešava da otvaraju i usta u potrazi za vazduhom. To je loša vest, upozoravaju otorinolaringolozi. Problem je položaj jezika. Kada su nam usta zatvorena vrh jezika je uglavnom pritisnut na nepce, a zadnji deo opušten što otvara disajne puteve.

Ali kada opustimo vilicu i mišiće lica i otvorimo usta, primetićemo kako nam se jezik kotrlja prema grlu, posebno ako zabacimo glavu unazad.

Kada nam je začepljen nos dišemo na usta što dovodi do apneje u snu od koje pati oko milijardu ljudi, što je čak 50 odsto populacije u nekim zemljama. U najboljem slučaju, apneja u snu pogoršava kvalitet života. U najgorem slučaju, njeni efekti mogu biti dramatični, čak i iznenadna smrt.

Kako sprečiti hrkanje i apneju u snu

Ako i nema apneje u snu, disanje na usta će izazvati hrkanje i sve opisane nedostatke. Širom interneta dele se brojni saveti o kontroverznom leku za ovaj problem – lepljivoj traci za usta koja nam drži usta zatvorena. U teoriji, ovo nas tera da dišemo kroz nos, međutim, neki stručnjaci upozoravaju da postoje ozbiljni rizici koje treba uzeti u obzir.

Ipak ovo ne treba pokušavati kod kuće bez prethodne konsultacije sa lekarom, pre svega ORL specijalistom. Lekari ističu da nema dovoljno istraživanja o efikasnosti ili bezbednosti trake za usta.

Nekoliko ranih studija ukazuje da bi mogla biti korisna, mada nijedna nije došla do definitivnog zaključka. Na primer, jedna studija sprovedena na 20 ljudi na Tajvanu otkrila je da lepljenje trake za usta značajno poboljšava apneju u snu i hrkanje, ali istraživači su rekli da mali uzorak i nedostatak kontrolne grupe ograničavaju njihove zaključke.

Međutim, ono što je mnogo bezbednije su trake za nos koje drže nozdrve otvorenim spolja, jer pojedini ljudi imaju ono što se naziva 'kolaps nosnog zalistka', gde udisanje izaziva negativan pritisak u nosnoj šupljini i njima trake za nos mogu da budu od pomoći. Neki ih čak nose dok vežbaju. Međutim, ako imate devijaciju septuma ili uvećane nozdrve, trake za nos verovatno neće pomoći.

Dimnjak za mozak

Fizičke koristi disanja kroz nos su poznate, ali veza između nosa i mozga se često zanemaruje. Način na koji dišemo, posebno kroz nos, može imati iznenađujući uticaj na naše psihološko blagostanje.

Kada vazduh prolazi kroz nos, čini se da ima značajan uticaj na naše kognitivne procese. Disanje kroz nos ima pozitivne efekte na limbički sistem – delove mozga koji regulišu emocije i ponašanje – na načine na koje disanje na usta nema.

Na primer, studija iz 2023. godine otkrila je da disanje kroz nos snižava krvni pritisak i varijabilnost i učestalost otkucaja srca, što ukazuje na opuštanje.

Disanje kroz nos ne može da leči hipertenziju, ali udisanje i izdisanje kroz nos izgleda ima smirujući efekat na naš nervni sistem. Studije su čak pokazale da disanje kroz nos poboljšava performanse u prostornim zadacima, poboljšava funkciju pamćenja i poboljšava vreme reakcije.

Stručnjaci ne znaju tačno zašto je to tako. Ono što znamo jeste da disanje kroz nos aktivira olfaktorni nerv – živce odgovorne za otkrivanje mirisa – očigledno čak i kada nema šta da se miriše. Vodeća teorija je da ovo sinhronizuje električnu aktivnost u različitim delovima mozga, uključujući amigdalu i hipokampus.

Bez obzira na uzrok, disanje kroz nos izgleda aktivira parasimpatički nervni sistem, koji pomaže telu da sačuva energiju i usporava telesne funkcije kada smo opušteni.

Nauka nam u stvari govori ono što oni koji meditiraju i praktičari joge govore hiljadama godina: disanje na nos može pomoći kod mentalnog blagostanja. Neka istraživanja pokazuju da ritmično, produženo disanje na nos usporava moždane talase u celom moždanom korteksu, što ukazuje na mirnije stanje uma.