Plastika može poremetiti san na isti način kao i kofein

Najnovija istraživanja pokazuju da hemijske supstance iz plastičnih predmeta koje koristimo kod kuće, u bašti i na poslu pomeraju naš unutrašnji sat i do 17 minuta.

Studija je proučavala hemijske supstance uzete iz medicinske cevčice za hranjenje od polivinil hlorida i poliuretanskih vrećica za tečnost, poput onih koje koriste trkači na duge staze.

Polivinil hlorid (PVC) i poliuretani se koriste u bezmalo svemu – od dečijih igračaka i ambalaže za hranu pa do nameštaja.

Analize su prvi put pokazale kako materije iz plastičnih predmeta verovatno izazivaju haos u protoku signala na ćelijskom nivou, koji regulišu unutrašnji sat tela, pomerajući ga i do 17 minuta.

Unutrašnji sat je „neverovatno važan za fiziologiju i opšte zdravlje“, iako je potrebno više istraživanja da bi se znale precizne posledice izlaganja hemijskim supstancama iz plastike, rekao je Martin Vagner, koautor studije i istraživač specijalizovan za oblast hemijskih supstanci iz plastike, zaposlen na Norveškom institutu za nauku i tehnologiju.

„Ova studija pruža još jedan dokaz da plastika sadrži jedinjenja koja izazivaju širok spektar toksičnih efekata. Neophodne su krupne promene u dizajnu i proizvodnji plastike bi se osigurala njihova bezbednost“, naveli su autori u studiji objavljenoj u naučnom časopisu Environmental International.

Cirkadijalni ritam je časovnik koji na molekularnom nivou reguliše budnost i umor u odnosu na dnevnu svetlost i mrak. Promena ritma dovodi se u vezu sa povećanjem rizika od gojaznosti, demencije i kardiovaskularnih bolesti, između ostalog.

Ćelijska kontrola unutrašnjeg časovnika na udaru jedinjenja iz plastike?

Ispitivanje toksičnosti jedinjenja iz plastike najčešće se fokusira na to kako hemijske supstance poput ftalata i bisfenola utiču na endokrini sistem i hormone, pri čemu mogu proći godine pre manifestacije posledica.

Novi rad je tražio uticaj kroz druge biološke parametre: ćelije. Proveravaju se štetni efekti na adenozinski receptor, koji je ključna komponenta u ćelijskoj kontroli unutrašnjeg časovnika koji učestvuje u prenošenju signala koji regulišu cirkadijalni ritam.

Biološki proces uticaja jedinjenja iz plastike na telo sličan je efektima kofeina na cirkadijalni ritam i adenozinski receptor. Kofein deaktivira adenozinski receptor, povećavajući tako cirkadijalni ritam i održavajući nas budnima. Jedinjenja iz plastike aktiviraju receptor adenozina, ali takođe imaju sličan efekat u održavanju budnosti.

„Receptor se nalazi u mozgu i šalje signale telu koji govore 'Sunce izlazi – hajde da započnemo dan‘“, objašnjava Vagner.

Međutim, kada jedinjenja iz plastike aktiviraju receptor adenozina, on možda neće preneti poruku, odlažući prirodne fiziološke procese u telu.

Iako hemijske supstance iz plastike nisu tako moćne kao kofein, njihov uticaj na ćelijske procese dešava se mnogo brže od uticaja plastike na hormone, upozorio je Vagner.

„Šta to znači za telo nije potpuno jasno, ali verovatno nije dobro za nas. Ne znamo značaj svega toga i mogli biste reći: 'To je samo 15 minuta tako da to i nije tako strašno', ali to je veoma strogo kontrolisan časovnik da je taj pomak znatan“, naglasio je Vagner.

Studija je sprovedena In vitro, što znači na ljudskim ćelijama u laboratoriji, a Vagner je naveo da je sledeći korak da se pogleda kako jedinjenja iz plastike utiču na ribe zebrice (Danio rerio), čiji su neki fiziološki procesi u mozgu slični onim kod ljudi.

Istraživanja koja će uslediti takođe će biti usmerena na utvrđivanje koje hemijske supstance u plastici i PVC materijalima utiču na ciklus spavanja i buđenja.

PVC može da sadrži bilo koje od 8.000 jedinjenja, od kojih neka nisu namerno dodata već su nusproizvodi proizvodnog procesa, što materijal čini neverovatno složenim i teškim za upravljanje.

Nalazi svake nove studije biće korišćeni za pritisak na zakonodavce da donesu propise i da pokušaju da ubede nadležne u industriji da ukloni određenja hemijska jedinjenja iz plastike, poručio je Vagner.