Trening i ukrštene reči – za prevenciju Alchajmera od ključne važnosti su vežbe, i telesne i mentalne

Profesorka Stefanova kaže da se povećava broj pacijenata, ali i da je među razlozima za to razvijenija svest o simptomima, i o Alchajmerovoj bolesti uopšte.

„Konačno je raščišćeno da Alchajmerova bolest nije normalna za starenje, nego da starenje nema, da nije isto što je Alchajmerova bolest. Zbog toga ljudi češće dolaze i znaju o bolesti, i prepoznaju ispade, tako da je to isto, ali povećava se s obzirom da se produžava životnik vek pacijenata", objasnila je.

„Kod nas na klinikama u Španiji situacija je vrlo slična kao i ovde u Srbiji jer se, da kažem, klinička slika značajno promenila, promenili su se kriterijumi, o tome da su stari ljudi oni koji su oboleli od Alchajmera Sada idemo, da kažemo, na drugu stranu, a to su mlađi ljudi koji se žale na gubitak pamćenja, na potroškoće sa govorom, i da kod njih takođe može da se postavi dijagnoza ove bolesti i kod nas, sada na našim ustanovama", izjavila je za Dnevnik prof. dr Merse Boade, medicinska direktorka Centra za Alchajmerovu bolest u Barseloni.

„Dakle, to otvara mogućnost da se razume prirodna istorija razvoja Alchajmerove bolesti, i da se unapredi naše znanje i lečenje", dodala je prof. Boade.

Govoreći o starosti pacijenata koji imaju Alchajmerovu bolest, prof. Boade je istakla da mladi ljudi koji se leče u Centru u Barseloni, imaju između 50 i 60 godina: Njen najmlađi pacijent ima 28 godina.

Profesorka Stefanova sa Klinike za neurologiju UKCS ukazala je na moguće faktore rizika za razvoj ove bolesti kao i na okidače.

„Sigurno je, i zna se da je 1,5% sigurno familijarno javljanje sa genetskim mutacijama. To je mali doprinos, 95% mi ne znamo. To je sporadična Alchajmerova bolest. Imamo samo faktore rizika za sada, a nemamo direktnog uzročnika. U tome je razlika između familijarne, gde postoji genetska mutacija, kao što je rekla profesorka Boade, da postoji mutacija i kod nas imamo takve porodice, i naša najmlađa pacijentkinja je imala 32 godine", kaže prof. Stefanova.

Govorila je i o simptomima koje ne smemo da ignorišemo: „Kada postoji oštećenje epizodičkog pamćenja, znači, ljudi ne pamte ono što se dešavalo unazad dan, dva ili mesec ili tri. Izgube važne događaje i ne pomaže nikakvo podsećenje. Onda je to ozbiljno, i to je pravi poremećaj epizodičkog pamćenja. Imamo i atipične slučajeve, znači, kada taj problem narušava svakodnevno funkcionisanje i funkcionalnost, to je već ozbiljno. Imamo i pretkliničke forme, što je rekla profesorka, ali oni mogu da se dokažu samo na biološkom nivou uz blage neke ispade".

Razmena znanja za bolje rezultate lečenja

Profesorka Boade je rekla da je u Beogradu u okviru saradnje sa kolegama u Srbiji.

„Došli smo ovde da sarađujemo jer se bavimo, da kažemo, sličnim procesima. Imamo slične ciljeve, u vašoj zemlji timr se bavi doktorka Stefanova. Ona se odlično time bavi, to su biomarkeri i genetisko testiranje. I u mojoj zemlji na našoj ustanovi mi se sličnim stvarima bavimo. Moramo da postavimo sinergije i mostove kako bismo više znanja razmenili i povećali rezultate", istakla je.

Govoreći o budućnosti i lečenja i tretmana Alchajmerove bolesti, dr Stefanova je navela da je za sada najveći proboj u vidu tri nova leka koja menjaju tok bolesti: „To je drugačije u odnosu na sve ovo što smo do sada imali, jer smo imali samo simptomatsku terapiju, imali smo četiri leka i to je uopšte primenjeno svuda u svetu. Nažalost, Evropska agencija za lekove nije odobrila te iste lekove koji su odobreni od strane Ef-Di-Aj-a u Americi".

Dodaje da se očekuje odobrenje navedenih lekova u novembru.

„Budućnost je svetla, samo da počnemo sa, to je isto važno. Treba da se počne i svi su takvog mišljenja. Ljudi koji se bave Alchajmerom dugi niz godina, i bazični naučnici, oni svi insistiraju da je potrebno, bez obzira što su to prvi koraci i što nije potpuno izlečenje, ali nosi promenu", navela je.

Kada je reč o prevenciji, sagovornica RTS-a ističe da je prvi korak u tome redovno, sveobuhvatno obrazovanje.

„Drugi korak, u srednjim godinama jesu ansioznost i depresija, dakle da se izbegne izlaganje toksicima, dakle duvanu, alkoholu, da se čovek ne izoluje, da bude društveno biće, da se kontrolišu vaskularni faktori, hipertenzija, visok kolesterol, dijabetes... To znači da mora da se promeni način života, to znači da moramo da budemo fizički i aktivni, dakle telesno, ali moramo da budemo aktivni i mentalno. Postoje veze između jednog i drugog, i uvek moramo da treniramo, da vežbamo i mozak i telo, kako bi se smanjili ti faktori", zaključila je profesorka Boade.