Ishrana vođena emocijama ne mora da bude loša po nas, poručuju dijetolozi

Ishrana vođena emocijama, poznata kao emocionalna ishrana, često je oslikana kao zastrašujuća, nezdrava i situacija u kojoj osoba nema kontrolu, ali istina je da je to normalna reakcija i može biti deo zdravog odnosa prema hrani, kaže Dženifer Rolin, osnivač Centra za poremećaje u ishrani u Rokvilu, u američkoj saveznoj državi Merilend.

Naravno, postoji granica koja kada se pređe, emocionalna ishrana može postati nezdrava, ali važno je da ljudi prihvate nijanse kada su u pitanju načini ishrane, umesto da primenjuju stroga pravila i strategije zasnovane na stidu, navodi Dejzi Miler, dijetetičar specijalizovan za poremećaje ishrane iz Fort Vašingtona, u Pensilvaniji.

Stručnjaci poručuju da je možda došlo vreme da emocionalnu ishranu stavimo u pravu perspektivu i naučimo kako da se ponašamo kada je uočimo kako bismo imali zdraviji odnos prema hrani.

Šta je emocijama vođena ishrana?

Dženifer Rolin ističe da je hrana neodvojiva od emocija. O nekoj vrsti hrane, kako ističe, možete razmišljati kao o delu kulturne tradicije, koja je prisutna kada stvarate društvene veze ili kada proslavljate neki uspeh.

„Ako razmislite o tome, naši životi su usredsređeni na hranu. Hrana može biti zaista utešna, a mnogi od nas grade tradiciju u našim kulturama oko hrane koja je nostalgična i sentimentalna“, istakla je Milerova.

„Ljudska tela su takođe sazdana da uživaju u hrani, tako da je logično da kada osećate jake emocije, posegnete za nečim što ima dobar ukus ili pruža dobar osećaj“, objašnjava Dženifer Rolin dodajući da ne treba da se stidite ako jedete nešto u čemu uživate u korišćenju sredstva iz kompleta vašeg alata za suočavanje sa stresnim situacijama.

Ne stidimo se zbog upotrebe drugih alata koje koristimo pri suočavanju sa problemima, dodala je Rolinova i naglasila da jesti hranu ponekad iz emocionalnih razloga, nije problem i nije nešto zbog čega treba da osuđujete ili da zamerate sebi.

Kao i u slučaju većine alata za suočavanje sa stresom, kontekst je bitan, naglašava Milerova. Da li jedete da biste uživali u nečemu ukusnom posle napornog dana ili kada proslavljate nešto? Ili izbegavate da se bavite većim problemom?

„Ne možemo nikada reći da je ovo sasvim dobro ili da je potpuno loše, a da ne znamo širu sliku onoga što se dešava u nečijem životu“, poručila je Dejzi Miler.

Problem sa hranom kao gorivom

Zar nije logično da odstranimo emocije kad je hrana u pitanju i da je smatramo samo gorivom za održavanje našeg tela?

„Ni to ne funkcioniše uvek. Da, hrana jeste gorivo i obezbeđuje energiju za naš mozak i telo, ali je i mnogo više od toga. Ponekad, kada se ljudi previše zaokupe samo hranom koja ima najviše hranljivih materija, propuštaju mnogo trenutaka koji uključuju hranu koja pričinjava zadovoljstvo, učestvuje u socijalizaciji i stvaranju veza“, rekla je Rolinova.

Posmatrajući iz perspektive u kojoj je hrana samo gorivo, izlazak na desert sa prijateljem kada niste gladni možda nije „zdrava opcija“, međutim, znamo da su zapravo društveni odnosi jedan od najvećih prediktora zdravlja i dugovečnosti.

„Još jedan razlog da budemo zabrinuti je da previše ograničenja često može dovesti do prejadenja“, rekla je Natali Mokari, registrovani dijetetičar u Šarlotu, u Severnoj Karolini.

„Prejedanje je generalno rezultat osećaja koji bi se mogao opisati na sledeći način: 'Ne bi trebalo da radim ovo, ali ću to da uradim… preteraću sada jer to više nikada neću jesti'“, objasnila je Mokarijeva i dodala da je tu u pitanju izbor između neke vrste gozbe ili gladi.

Kada treba da se zabrinete zbog prejedanja

Postoji linija iza koje ishrana dirigovana emocijama postaje problem, a to se često dešava kada je hrana primarni način da se osoba izbori sa stresnim situacijama, ukazala je Milerova.

Prema njenoj oceni, važno je imati na umu koliko često jedete samo da biste se nosili sa teškim emocijama i da li imate i druge strategije za obradu tih emocija.

„Neki znaci upozorenja da se previše oslanjate na hranu da biste se izborili sa teškoćama ili se upuštate u prejedanje uključuju: unos većih količina nego što bi većina ljudi unela za kratko vreme, osećaj gubitka kontrole, osećaj krivice i srama, jedenje u tajnosti i često jedenje daleko iznad tačke sitosti“, precizirala je Dženifer Rolin.

Rolinova upozorava na dodatne znake preteranog korišćenja hrane u službi borbe sa stresom: „Ako jedete više nego što vam je prijatno da jedete, a onda opsesivno radite vežbe kako biste se pročistili, to je znak da je vaš odnos prema hrani problematičan“.

Kako se vratiti u ravnotežu

„Zdrav odnos sa hranom se vrti oko fleksibilnosti i ravnoteže. Možete li sebi dati dozvolu da jedete sve vrste hrane, a da ne osećate da ste van kontrole?“, upitala je Natali Mokari.

Prvi korak ka zdravijem odnosu sa emocionalnom ishranom je promišljenost, savetuje Dženifer Rolin: „Umesto da ograničavate ili posežete za hranom bez razmišljanja, postanite svesni kojoj svrsi hrana služi i koje potrebe zadovoljava“.

Možda se nosite sa dosadom ili stresom. Možda želite da se bavite porodičnim običajem ili obeležite neku priliku rođendanskom tortom.

Osvešćenost takođe može biti od pomoći prilikom procene vaših vrednosti, predlaže je Rolinova. Da li vam je važno da budete poznati kao neko ko može da ode na rođendan a da ne jede tortu? Ili je važnije da pravite uspomene sa ljudima koje volite? Da li ste neko ko uvek izbegava osnovne probleme? Ili želite da se nosite sa tim, a istovremeno rešavate veće probleme?

„Ključno je da procenjujete svoje vrednosti, svoj pristup i odnos prema hrani sa radoznalošću, a ne osuđujući“, dodala je Dejzi Miler.

Njen predlog je da razmišljamo o tome skoro kao da smo detektivi koji prikupljaju podatke o sebi: „Da li je ovo nešto što postaje problem? Da li je to nešto sa čime se nosim samo kroz hranu? Ima li ovde dubljih slojeva koje treba istražiti?".

Bez obzira na to da li se borite da sebi date dozvolu da jedete ili preterujete sa količinom, može biti od pomoći da potražite pomoć terapeuta ili dijetetičara koji se bavi poremećajima ishrane. „Uverite se da idete kod pravog profesionalca. To je zaista važno kako biste mogli da obradite neka osećanja koja imate i da ne osećate stid, krivicu ili da imate utisak da radite nešto loše ili pogrešno“, poručila je Milerova.