Za uspešnu transplantaciju organa neophodan uigran tim, veliko znanje i savremena oprema

Neretko, za pacijente kojima slabi srce, jedini lek je transplantacija. U Institutu Dedinje, nedavno je posle 30 godina pauze urađena transplantacija srca, a novi život otpočeo je 34-ogodišnji pacijent.

Milan, koji je od 2005. godine bio pacijent Dečje klinike u Tiršovoj zbog kardiomiopatije, je dobro, i sada je u svojoj kući u Blacu, sa svojom decom Nikolinom i Lazarom. Defibrilator je bio svojevrsni most ka transplantaciji srca na koju je čekao godinu i po dana.

Na lici čekanja za transplantaciju organa mnogo je osoba i mlađeg i starijeg uzrasta.

„Završna faza srčane slabosti čini pacejenta kandidatom za transplantaciju srca. U ovom trenutku u Srbiji, procena je da postoji sto pacijenata kojima je potrebna transplantacija srca da bi preživeli, i to je jedini način lečenja. Srčana slabost je jedna podmukla bolest koja na kraju svoje priče ima efekat da zahteva ta radikalna, drastična rešenja“, rekao je dr Saša Borović, kardiohirurg i načelnik Centra za srčanu slabost u Institutu Dedinje.

Srčana slabost može da bude urođena ali i stečena.

Dr Borović je dodao da sa kolegama i Kliničkim centrom Srbija tesno sarađuju, da se zajedno trude da najugroženiji pacijenti dobiju srce, i istakao da je transplantacija kraljica medicine.

„Ustanova, država i društveni sistem moraju da dosegnu jedan najviši nivo organizacije i znanja i sposobnosti, da bi se usudile da rade transplantaciju srca. To je multidisciplinarna aktivnost, više ljudi učestvuje, nijedna karika u tom lancu ne sme da popusti, inače, doći će do loših rezultata“, objasnio je sagovornik RTS-a.

„Mi smo se usudili da to radimo zato što je ova bolnica izuzetno dobro opremljena, ima sjajne doktore, a još bolje medicnske sestre i napravili smo jedan sinhronizovani uhodani tim. Trenirali smo se u inostranstvu, u Budimpešti“, dodao je dr Borović.

„Neke bolesti ne možemo da sprečimo, a to su pre svega nasledne bolesti. Međutim, imamo tri gupe bolesnika, jedne koji su u riziku da dobiju srčanu slabost, tu na vreme prepoznamo faktore rizika, pre svega tu je hipertenzija, dijabetes… Lečenjem faktora rizika neće doći do srčane slabosti. Druga grupa bolesnika je ona koja ima početak srčane slabosti, ako se na vreme prepoznaju simptomi srčane slabosti, ako se pacijenti leče u specijalizovanim centrima.

Mi danas imamo dosta moćne lekove, gde zahvaljujući primeni lekova i praćenju adekvatnom bolesnika, možemo značajno produžiti njihov život“, objasnio je dr Ljubomir Đoković, kardiolog i načelnik Odeljenja za intenzivno lečenje.

Dr Đoković je istakao da je važno da se sa terapijom i preventivom krene na vreme.

U svetu se godišnje obavi 3.500 transplantacija srca, od toga je u SAD preko dve hiljade. Broj donora je, kako kaže dr Đoković, vrlo ograničen.

Bez tipičnih simptoma

Slabost srca nema tipične simptome, a kada je hronična, osoba se obično prilagodi smanjenom kapacitetu za rad, i ne primeti da se bolest razvija.

Dr Đoković je od simptoma izdvojio pojačano zamaranje, oticanje nogu, gušenje, spavanje na uzvišenoj podlozi, poremećaj srčanog ritma (u kasnijoj fazi), otoke stomaka. Poručio je da se pri svakoj sumnji, valja javiti lekaru, jer, ako se na vreme primeti, slabost srca se može uspešno lečiti.

U Srbiji na transplantaciju nekog od organa čeka oko 2.000 ljudi.