Prvi put u mozak ugrađen uređaj protiv epilepsije, smanjio broj napada za 80 odsto

Oran Nolson sada ima mnogo veći kvalitet života, a njegova majka Džastin rekla je za Bi-Bi-Si da je dečak mnogo srećniji.

Operacija mu je obavljena u oktobru, kao deo testiranja koje je sprovela londonska "Great Ormond Street Hospital" kada je Oran imao 12 godina.

Dečak ima Lenoks-Gesto sindrom, veoma težak oblik epilepsije otporan na lečenje, koji mu se pojavio kada je imao tri godine. Od tada je svakodnevno imao po nekoliko napada.

„Bolest ga je lišila detinjstva“, kaže majka, dodajući da je Oran pretrpeo veliki broj različitih oblika napada, uključujući i padanje na pod, tresao se nekontrolisano i gubio svest.

Ponekad bi i prestao da diše, pa su bili potrebni lekovi za hitne slučajeve kako bi ga vratili u život.

Oran ima autizam i hiperkinetičkim poremećajem, ali Džastin ističe da je epilepsija daleko najveći problem.

„Imala sam bistrog trogodišnjaka i u samo nekoliko meseci od kada su počeli napadi njegovo zdravlje je rapidno opalo i izgubio je mnoge veštine“, objasnila je majka.

Napadi epilepsije i kako ih uređaj smiruje

Napade epilepsije pokreću anormalni naleti električne aktivnosti u mozgu. Uređaj emituje konstantan strujni puls i blokira i remeti abnormalne signale.

„Želim mu da se ponovo pronađe kroz maglu napada. Želim da mi se vrati moj dečak“, rekla je majka pre operacije.

Zahvat je trajao osam sati i obavljen je prošlog oktobra. Tim je predvodio pedijatrijski neurohirurg Martin Tisdal, a lekari su ubacili dve elektrode duboko u Oranov mozak sve do talamusa, ključne tačke za prenos neuronskih informacija.

U milimetar su morali da budu precizni. Krajevi su povezani sa neurostimulatorom, kvadratastim uređajem stranica 3,5 centimetara i debljine 0,6 centimetara, koji je postavljen u Oranovu lobanju gde je prethodno kost odstranjena.

Neurostimulator je onda šrafovima pričvršćen za okolnu kost lobanje kako bi ostao u mestu.