Znamo šta sve može PMS, međutim, šta kada shvatimo da imamo predmenstrualni disforični poremećaj

Tačan uzrok PMDD-a nije poznat. To može biti abnormalna reakcija na normalne hormonske promene koje se dešavaju sa svakim menstrualnim ciklusom. Promene hormona mogu izazvati nedostatak serotonina.

Serotonin je supstanca koja se prirodno nalazi u mozgu i crevima koja sužava krvne sudove, i može uticati na raspoloženje i izazvati fizičke simptome.

Faktori rizika

Iako svaka žena može razviti PMDD, pod povećanim rizikom mogu biti žene sa porodičnom istorijom PMS-a ili PMDD-a i žene sa ličnom ili porodičnom istorijom depresije, postpartalne depresije ili drugih poremećaja raspoloženja.

Drugi mogući faktori rizika uključuju niže obrazovanje i pušenje cigareta.

Koji su simptomi PMDD-a

Simptomi PMDD-a se javljaju u nedelji pre menstruacije i završavaju u roku od nekoliko dana nakon početka menstruacije. Ovi simptomi ometaju svakodnevne životne zadatke. Simptomi PMDD-a su toliko ozbiljni da žene imaju problema da funkcionišu kod kuće, na poslu i u vezama sa drugim ljudima tokom ovog perioda.

Dosta toga se značajno razlikuje u odnosu na drugi period tokom meseca.

Simptomi PMDD-a mogu izgledati kao druga stanja ili medicinski problemi, kao što su problemi sa štitnom žlezdom, depresija ili anksiozni poremećaj.

Mali broj dijagnostičkih testova

Osim uvida u kompletnu medicinsku istoriji i opšteg fizičkog i ginekološkog pregleda, postoji vrlo malo dijagnostičkih testova. Pošto postoje simptomi koji se tiču mentalnog zdravlja, vaš lekar će možda želeti da se taj deo dodatno proveri.

Pored toga, bilo bi dobro da vodite dnevnik simptoma nekoliko meseci kako bi se ustanovila eventualna „šema“.

Generalno, za dijagnozu PMDD-a moraju biti prisutni sledeći simptomi: Tokom godine, tokom većine menstrualnih ciklusa, mora biti prisutno pet ili više od sledećih simptoma: depresija, bes i razdražljivost, umor, problemi sa koncentracijom, nedostatak interesovanja za aktivnosti u kojima se nekada uživalo, povećan apetit, nesanica ili potreba za više sna, osećaj preopterećenosti ili da vam je život van kontrole.

Od ostalih fizičkih simptoma najčešći su nadimanje, osetljivost grudi i glavobolja.

U svakom slučaju, da bi se postavila dijagnoza PMDD-a, to treba da uključuje simptome koji remete vašu sposobnost da funkcionišete u društvenim, radnim ili drugim situacijama, i koji nisu povezani sa drugim zdravstvenim stanjem.

Kako se tretira predmenstrualni disforični poremećaj

Pošto je PMDD je ozbiljno, hronično stanje, ono zahteva lečenje. Nekoliko od sledećih pristupa tretmanu može pomoći u ublažavanju ili smanjenju ozbiljnosti simptoma PMDD: Promene u ishrani uz povećanje proteina i ugljenih hidrata i smanjenje šećera, soli, kofeina i alkohola, redovno vežbanje, upravljanje stresom, uzimanje suplemenata (kao što su vitamin B6, kalcijum i magnezijum).

Moguće je i da će vam lekar propisati upotrebu anti-inflamatornih lekova, selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), kontraceptivne pilule.

Kod nekih žena, težina simptoma se vremenom povećava i traje do menopauze. Iz tog razloga, ženi može biti potrebno lečenje duže vreme. Doziranje leka se može menjati tokom lečenja.

Ukoliko u tekstu prepoznajete svoje raposloženje u danima pred menstrualni ciklus, javite se lekaru, i posavetujte se koji put olakšanja tegoba i lečenja je za vas lično najbolji.