Predugačak spisak simptoma oboljenja štitne žlezde može da zbuni – zašto i kada se javiti lekaru

Profesor Živaljević je rekao da odgovor na pitanje o tome – da li su u porastu oboljenja štitne žlezde – nije tako jednostavan.„Da li je zaista realan porast broja obolelih ili je porast pacijenata rezultat bolje dijagnostike, to je pitanje na koje nemamo baš tačan odgovor. Ali ono što je sigurno, to je da je povećan broj pacijenata”, rekao je u Jutarnjem programu profesor Živaljević.

Profesor je naveo da je Klinika za endokrinologiju od pre dve godine samostalna klinika, i da se radi u novom prostoru, u novoj zgradi Kliničkog centra.

„Imamo, ne više 800 operacija, nego 1.000 do 1.500 operacija godišnje, kroz dnevnu bolnicu više od 2.000 različitih invazivnih dijagnostičkih procedura, broj pregleda u ambulanti koji je preko 10.000… I to je sve rezultat, ne samo boljih uslova, već i dobrog kadra koji sada postoji na Klinici, i napornog rada ne samo hirurga, već i naših anesteziologa i medicinskih sestara koji su stub svake klinike, pa i naše”, objasnio je prof. dr Živaljević.

Evidentna je bolja dijagnostika, uz inovativne metode lečenja.

„Pre nekih 30 godina, kad sam prvi put kročio na endokrinu hirurgiju, bila je jedna pacijentkinja koja je, kaže, operisana 1996. godine i sve je bilo odlično, posle 10 dana je otišla kući. Danas pacijenti, posle operacije štitaste, paratiroidne žlezde, provedu jedan dan u bolnici, a posle operacije nadbubrežnih žlezda već i drugi dan odlaze kući, a ne kao što je to bio slučaj ranije. Naravno, to je rezultat primene savremenih tehničkih i tehnoloških dostignuća medicine, i spremnosti doktora da se za to edukuju.

Ja sam posebno ponosan na to što danas u endokrinoj hirurgiji radi bar deset edukovanih hirurga koji izvode i najkomplikovanije operacije iz oblasti endokrine hirurgije, tako da endokrina hirurgija u Srbiji nema razloga za brigu o svojoj budućnost”, istakao je profesor.

Direktor Klinike za endokrinologiju komentarisao je i pitanje simptoma.

„Ja izbegavam da navodim simptome, zato što je broj simptoma mali a broj bolesti veliki, i za mnoge bolesti su zajednički simptomi. Tako da po meni, pacijent kada oseti neke simptome, najbolje je da ode kod doktora koji će ga usmeriti u pravom pravcu, jer su oni i kod promene štitne žlezde toliko polimorfni, da ja, kada bih nabrojao neke od tih simptoma, ja mislim da svi koji su u ovom studiju bi prepoznali kod sebe neke od tih simptoma”, ispričao je gostujući u Jutarnjem programu profesor dr Živaljević.

Govoreći o listama čekanja, profesor kaže da „iako se povećava broj pacijenata, nema liste čekanja”. Navodi da je to prvenstveno iz razloga što Klinika ima još jednu operacionu salu pa je i broj operisanih povećan.

„Operacije se zakazuju u vrlo prihvatljivom roku. Oni koji imaju sumnju ili dokazan maligni tumor, ne čekaju na operaciju duže od nekoliko nedelja do mesec dana, ostali dva do tri meseca”, dodao je.

Profeor, doktor i pesnik

Inače, doktor Živaljević, koji predaje na Medicinskom fakultetu, takođe je i pesnik. Prošle godine je u izdanju Srpske književne zadruge objavio knjigu Kolevka, a ove godine još jednu, pod imenom Sizifov manevar.

„I kada imam beli mantil, ja sam i pesnik, a i kada skinem beli mantil ja ostajem lekar. Inspiracije dolaze onda kada se najmanje čovek njima nada. Pesme nastaju onda kada same se rađaju, a ne onda kada mi to želimo”, kaže gost RTS-a.

„U međuvremenu, izašla je jedna knjiga priča. Ja najviše volim pesmu kao formu pisanja, zato što u pesmi ostane nešto nedorečeno. Ostavi čitaocu da sam neke stvari nadogradi, za razliku od nekih širih formi, koje više stvari ogole i malo ostave toga samom čitaocu. Ali to ne znači da jednog dana ne bih imao želju da imam vremena da sednem da mogu da napišem jedan roman”, ispričao je profesor Živaljević.