Čak i zdravi ljudi mogu da čuju glasove kojih – nema

Istraživači iz Federalne škole za politehničke nauke u Lozani u Švajcarskoj i Univerziteta Savoj Mon Blan u Francuskoj želeli su da istraže kako se slušno-verbalne halucinacije (AVH) mogu pokrenuti u umu – kada čujemo glas, ali izvora tona nema.

Prethodne studije sugerišu da su ove vrste halucinacija, uzrokovane na dva načina – nemogućnošću da se ispravno razlikuje sopstvo od okoline, ili čvrstim verovanjima ili prethodnim pretpostavkama koje nadmašuju sve što se zapravo dešava u okruženju. Tim je želeo da testira obe hipoteze.

„Ovde smo razvili novi metod indukovanja (AVH) u kontrolisanom laboratorijskom okruženju integracijom metoda iz percepcije glasa sa senzomotornom stimulacijom, što nam omogućava da istražimo doprinos oba glavna uzroka, odnosno dve hipoteze“, pišu istraživači u radu.

Tim je prilagodio tehniku koju su ranije koristili, gde ih je, kada su učesnici, ako bi čuli glas ili zvuk. pritisnuli dugme ispred sebe, a tada bi ih robotska ruka kucnula po leđima. U ovom novom eksperimentu koji je uključivao 48 učesnika, kašnjenje je bilo promenljivo.

Volonteri su nosili slušalice preko koji su im puštali mešavinu zvukova poput onog koji pravi vodopada i povremeno isečaka ljudskih glasova – kako svojih tako i tuđih.

Učesnici su prijavili da osećaju prisustvo iza sebe zbog tog „bockanja” – ali neki od njih su takođe prijavili da čuju glasove koji nisu bili prisutni preko slušalica.

Potvrda da je osoba čula glasove bila je češća ako su volonteri čuli tuđi glas (pre nego svoj) iako je bilo kašnjenja između pritiskanja dugmeta i bockanja robotskom rukom. Bilo je i situacija kada su oni koji su uključeni u test smišljali glas koji je navodno bio emitovan uz osećaj da neko stoji iza njih.

Tačne obe testirane teorije

Dobijeni rezultati, smatraju istraživači, dovoljni su da sugerišu da su obe teorije okidača halucinacija tačne: učesnici, ili nisu uspevali da pravilno nadgledaju okolinu ali su i bili pod uticajem jakih uverenja o tome šta se dešava oko njih.

Primetno je da se učestalost haluciniranih glasova povećavala sa dužinom trajanja eksperimenta, tako da je utvrđena veća verovatnoća da će učesnici čuti nepostojeće zvukove pred kraj eksperimentalne sesije.

Na kraju krajeva, poznavanje načina na koji se ove halucinacije mogu pokrenuti je važno za razumevanje kako se one odnose na stanja kao što je Parkinsonova bolest. To je takođe pokazatelj da ako čujete glas u svojoj glavi, to možda nije neposredan razlog za uzbunu (mada ako ste zabrinuti, najbolje je da se obratite lekaru).

„Pored novine i važnog metodološkog uticaja, ovi rezultati bacaju novo svetlo na AVH fenomenologiju, pružajući eksperimentalnu podršku za oba istaknuta, iako naizgled suprotstavljena prikaza – prikazujući AVH kao hibrid između deficita u samonadzoru i hiper-preciznih prethodnih iskustava“, pišu istraživači.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Psychological Medicine.