Psihoterapija – potreba ili hir, kome je namenjena, kada je vreme za stručnu pomoć

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, psiholog i psihoterapeut Tamara Čavić Đurić istakla je da je svetski trend da je psihoterapija zasebna profesija. Neke zemlje Evrope su to legalizovale kao posebnu profesiju. U našoj zemlji je to još uvek u proceduri, predlog zakona je spreman i nadamo se da će u nekom doglednom periodu stići na red i biti usvojen.To znači da se psihoterapijom mogu baviti ne samo lekari, psiholozi i profesionalci humanističke orijentacije,nego i drugi koji prođu određenu obuku ili prođu edukaciju iz osnovnih psihoterapijskih znanja.

Koliko su važni psihijatri i psihoterapeuti?

„Moj utisak je, gledajući kroz interesovanje za psihoterapijske studije koje smo organizovali pre nekoliko godina, da je interesovanje zaista u ekspanziji. To sada možemo tumačiti iz više perspektiva, ali svakako jedna od tih je lična potreba i mislim potreba koja nekako sazreva u društvu, da je neophodno da se bavimo svojim osećanjima, da ih prepoznajemo, da ih artikulišemo, da ih dobro komuniciramo jedni sa drugima i da probamo da nađemo kanal za dijalog sa drugim ljudima. Da kroz veštinu i kroz razgovor sa psihoterapeutom prepoznamo koji su to naše snage ili manjkavosti i kako nekako da kormilarimo i upravljamo onim što nam je priroda dala kako da napravimo najbolju verziju sebe kako danas volimo da kažemo“, rekla je psihoterapeut.

Ističe da u psihoterapiji postoji nešto što se zove otpor. Otpor napretku, otpor ka tome da se napravi uvid u to šta je naš realni problem. Otpor se može manifestovati na različite načine u određenim fazama psihoterapije. Ali je važna startna motivacija i odluka da se sa nečim krene. I da se izabere prava osoba, stručna osoba sa kojom ćete se upustiti u taj proces. I onda je nekako sve lakše, kad se deli sa drugom osobom.

Kada treba potražiti stručnu pomoć psihijatra ili psihoterapeuta?

„To je ključno pitanje koje postavljamo našim klijentima, pacijentima koji dođu. Taj moment koji prelomi osobu da odluči da kaže, pa ja više ovo ne mogu sam, potrebna mi je neka stručna pomoć, ne prijatelj, ne suprug, ne porodica, ne sveštenik, nego zaista neko ko je potpuno neutralan. Moment kada ljudi procenjuju da određena situacija prevazilazi njihove trenutne kapacitete da to sagledaju i da reše. Pre toga se vrlo često dešava da ljudi imaju potrebu da to sa nekim podele ili da dobiju ohrabrenje ili podršku, a da toga nema realno u sredini u kojoj žive i onda tragaju za nekim ko se time bavi, nekim stručnim koji pruža razumevanje i podršku, ali istovremeno na jedan profesionalan način usmerava."

Izazovi u psihoterapiji

„Važno je da osposobimo našeg klijenta da u budućnosti sam sebi bude od pomoći, jer naš cilj nije da napravimo klijenta zavisnim od sebe, da ne može da živi bez psihoterapeuta, već da ga osnažimo i osposobimo da dalje probleme rešava sam.Naša kultura je na neki način stoicistička kultura, nekako kroz čitavu  našu istoriju koja nije bila ni malo laka i kad pogledate čak i narodnu poeziju uvek se nekako ističu, majke koje su srca kamenoga ili junaci koji ne puste suzu i tome slično. Znači naša kultura neguje jedan stav u kome mi potiskujemo svoje osjećanje, ne dozvoljavamo tuzi da nas prevlada, bavimo se realnim životom, čuvamo živote, rađamo, nastavljamo generacije, međutim razlozi nikad nisu samo jedan faktor. Puno toga ulazi u tu kombinatoriku, pa čak i osobe koje su visoko obrazovane, čak i ljudi koji su iz naše branše imaju svoje probleme i svoje loše trenutke kada traže pomoć stručnih lica“, istakla je psihoterapeut i psihijatar.

„Savez društava psihoterapeuta Srbije svake godine poslednjeg vikenda u oktobru organizuje svoj godišnji kongres. Ove godine je tema poštovanje i samopoštovanje, koje je veoma važno jer smo okruženi društvenim događajima koji nas nekako sapliću u tom procesu da vrednujemo sebe i da vrednujemo druge, a to je nekako ista ulica sa dva smera. Poštovanje drugoga ne postoji bez samopoštovanja i obrnuto, zato je taj uvod u društveni dijalog, u razumevanje, međusobno razumevanje, dobar put ka tome da prepoznamo sopstvene vrednosti, da ih uvažimo, da volimo sebe, ali isto tako da dopustimo drugima da budu različiti i da ih u tome prihvatimo“, rekla je Tamara Čavić-Đurić, psihijatar i psihoterapeut.