Zelić: Razvoj iRNK vakcine protiv kovida je promenio život ljudi na celoj planeti

Kako naglašava Pavle Zelić, gostujući u Jutarnjem programu, ova tehnologija koja je nagrađena Nobelovom nagradom je razvijana dugi niz godina, čak i decenija.

„Devedesetih godina, u to vreme asistent profesor, mađarska naučnica na Univerzitetu u Pensilvaniji, Katalin Kariko, počela je da prikuplja sredstva za nešto što se smatralo neisplativom tehnologijom, odnosno nečemu što nije u to vreme imalo mnogo perspektive“, kaže Zelić.

Iako je iRNK bila prepoznata kao odličan nosač za prenošenje informacija koje bi u organizmu stimulisale stvaranje imunog odgovora, prosto nije mogla da se učini dovoljno otpornom na različite spoljašnje uticaje i da se konsekventno komercijalizuje, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Na Univerzitetu u Pensilvaniji Kariko je upoznala imunologa Drua Vajsmana i zajedno su našli način da modifikuju iRNK, da ona postane stabilna i, što je jako bitno, da ne izaziva inflamatorni, odnosno zapaljinski odgovor kod pacijenata.

„I to je bio u stvari prelomni trenutak. Oni su 2005. godine objavili svoj prvi rad na ovu temu sa njihovim istraživanjima. Godine 2008. i 2010. su nastavili sa publikovanjem i tu negde je postavljen osnov za ono što će 15 godina kasnije postati u stvari rešenje za pandemiju kovida19“, navodi farmaceut.

Kako je zaključeno da je to rešenje za pandemiju koronavirusa

Za razliku od prethodnih vakcina, iRNK vakcine, i mnogi drugi proizvodi koji su nastali u godinama pre pandemije, bili su takvi da su mogli da se proizvode jako brzo i u velikim količinama, napominje Zelić.

„Prosto vakcine koje su do sada korišćene sa oslabljenim ili mrtvim virusom, ili sa proteinima, ili sa čak delovima informacija, kao što su vektorske vakcine kod ebole, sve one se ne mogu proizvoditi u količinama kakve su bile neophodne kada smo imali jednu globalnu pandemiju kakva nam se nije desila praktično stotinu godina“, ističe sagovornik Ivane Božović.

Zahvaljujući razvoju ove tehnologije primenjeno je 13 milijardi doza različitih vakcina, koje su dominantno bile iRNK vakcine.

Da nije bilo te tehnologije, mi bismo i dalje razvijali vakcine na ćelijskim kulturama, što je jako spor i neuporedivo skuplji proces. Što je još bitnije, vakcine bazirane na iRNK tehnologiji su izuzetno efikasne, jer se došlo do procenta od 95 i 96 odsto efikasnosti, što je u svetu imunologije bilo nezamislivo pre toga.

Da li je vakcina protiv kovida 19 prebrzo napravljena

Sama činjenica da je ova tehnologija decenijama razvijana i da je prosto čekala svoj trenutak, tvrdi Zelić. Vakcine na ovim osnovama su rađene i razvijane i protiv drugih virusa iz SARS porodice, ali se stalo sa tim jer, nažalost, nije bilo komercijalnog interesa.

„Kada se pojavila zaista neverovatna javno zdravstvena potreba, ali takođe koja je prepoznata i od kompanije i istraživača koji su se svi zajedno udružili da dođu do rešenja, imali smo upravo ono što smo često poredili sa sletanjem na Mesec. Kada se čovečanstvo udruži, mi možemo mnogo toga da učinimo kako bismo sebe spasili, tako da ne slažem se da je to brzo, naprotiv“, ističe Zelić.

Gde se sve primenjuje ova tehnologija

Primena iRNK je izuzetno bitna u onkologiji, a koristiće se i za druge vrste vakcina. Ova vrsta tehnologije će biti odgovor ne samo na kovid koji još uvek preti, već i na potencijalne druge izazove, druge patogene koji će uspešno biti rešeni promocijom iRNK tehnologije.

„Mi taj poznati spajk protein ili ceo virus nemamo. Mi samo imamo informaciju o tome da taj spajk protein se sintetiše u virusu i ta informacija se prenosi našem imunom sistemu. On preko iRNK sintetiše proteine koji će na kraju izazvati imuni odgovor. Znači, sada smo sa nečega relativno velikog, došli do nečega izuzetno malog, kao da ste učitali jedan USB u svoj organizam i preneli informaciju i posle toga ga izvadili i ništa više ne ostaje“, objašnjava Zelić.

Ta informacija je ključna našem organizmu i na taj način ta ekonomičnost koja omogućava da se bez velikih ćelijskih kultura proizvode milijarde vakcina u kratkom roku je ono što čini pravu revoluciju i zato je prepoznata kao nešto što zaslužuje Nobelovu nagradu, zaključuje Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva.