Od modrice do preloma, šta je važno kada povredimo kosti, ili kada ne prestaju da bole

Lečenje bola u kostima zavisiće od uzroka. To može biti jednostavno kao odmor i lekovi protiv bolova koji se izdaju bez recepta kada je u pitanju manja povreda.

Nekim ljudima će možda biti potrebna hitna intervencija. Tretman zavisi od uzroka među kojima je i osteoporoza.

Osteoporoza je bolest usled koje vaše kosti postaju tanje i slabe, obično sa godinama, iako se može javiti i kod mladih ljudi. Oko 54 miliona ljudi, i muškaraca i žena, živi sa osteoporozom u Sjedinjenim Državama. Faktori rizika uključuju genetiku, upotrebu nekih lekova, horomnalni disbalans, pušenje, nezdrava ishrana i neuredan način života.

Skeniranje gustine kostiju se koristi za procenu dijagnoze, a rendgenski snimci se često koriste za potvrđivanje preloma. Lečenje će zavisiti od problema, ali prevencija je ključna za bolest. Ona uključuje održavanje normalne telesne težine, izbegavanje duvana, fizičku aktivnost i vitamin D i kalcijum koji ztreba da budu prisutni u namirnicama koje birate.

Osteoporoza je čest uzrok preloma kostiju, dok su modrice često uzrokovane osteoartritisom. Kako se hrskavica između kostiju troši ili degeneriše, kosti počinju da se trljaju jedna o drugu – što je trauma koja se na kraju može razviti u modricu.

Modrice osim promena boje kože uzrokuju osetljivost na dodir i otoke.

Dijagnoza bola u kostima obično uključuje vizuelnu potvrdu povrede tokom fizičkog pregleda, zajedno sa detaljnom medicinskom istorijom i rendgenskim snimkom ili drugim testovima snimanja.

U slučaju povrede, da bi se omogućilo optimalno zarastanje, mirovanje zahvaćene kosti je izuzetno važno.

Nanošenje hladnog obloga, vrećice leda ili vrećice smrznutog graška na nagnječenu kost može smanjiti otok, ukočenost i bol.

Ako je nagnječena kost blizu zgloba (na primer, vašeg kolena), nošenje proteza za koleno može pružiti podršku i stabilnost.

Da bi vam olakšao bol u kostima, vaš lekar Vam može preporučiti određeni nesteroidni antiinflamatorni lek.

Da biste sprečili povrede na kostima, nosite zaštitnu opremu tokom kontaktnih sportova, kao što su štitnici za cevanicu i jastučići za kolena ili laktove. Uvek nosite biciklističku kacigu tokom vožnje i koristite sigurnosne pojaseve dok se vozite u vozilu.

Prelomi

Prelom se odnosi na slomljenu kost, koja može nastati kao rezultat traume, slabljenja kostiju usled osteoporoze ili ponavljajućih stresova na kosti.

Pored oštrog, ubodnog bola koji se pogoršava tokom kretanja ili pritiska, može doći do otoka i modrica oko preloma. U nekim slučajevima, područje koje uključuje prelom će izgledati deformisano.

Dijagnoza je obično jednostavna. Prelom može biti vidljiv ili se povreda identifikuje pomoću snimanja. Lečenje će zavisiti od lokacije i težine preloma. Ozbiljan prelom butne kosti (noge) zahteva hitnu operaciju.

Lečenje bola i fizikalna terapija takođe mogu biti deo vašeg plana lečenja preloma, kako bi se ojačala i poboljšala fleksibilnost i pokretljivost okolnih mišića.

Fizikalna terapija je takođe korisna za poboljšanje snage i zdravlja kostiju kod ljudi koji imaju osteoporozu ili osteomalaciju.

Prelomi pršljenova – koji se takođe nazivaju prelomi kičme – izazivaju bol u leđima i najčešći su kod osoba sa osteoporozom. Ovi prelomi mogu biti rezultat i jednostavnih zadataka kao što su obavljanje kućnih poslova.

Infekcije

Infekcija kosti, odnosno osteomijelitis uzrokuje tup bol u kostima, zajedno sa otokom, toplinom, crvenilom i osetljivošću oko zahvaćenog područja. Može biti prisutna i groznica.

Osteomijelitis se može javiti kao rezultat bakterija u krvotoku koje zaseju kost ili od infekcije koja se širi na kost iz susednog mekog tkiva ili zgloba. Antibiotici se koriste za lečenje mnogih vrsta infekcija kostiju nakon dijagnoze koja se oslanja na testove krvi i snimanje.

Međutim, neki ljudi imaju hronični osteomijelitis koji nije uzrokovan bakterijama. Ovaj bol u kostima prvenstveno pogađa decu i leči se drugim lekovima.

Antibiotici koji se daju intravenozno su neophodni za lečenje infekcije kostiju. U nekim slučajevima se koriste hirurške tehnike.

Osteonekroza

Osteonekroza se javlja kada je dotok krvi u kosti ugrožen, što dovodi do smrti ćelija kostiju i koštane srži i naknadnog kolapsa kostiju. Pored bola, uobičajena je ograničena pokretljivost pogođenog područja. Na primer, sa osteonekrozom kuka, osoba može šepati i zahtevati upotrebu štapa ili hodalice.

Pored ozbiljne povrede ili traume, najčešći faktori rizika za razvoj osteonekroze uključuju upotrebu kortikosteroida, posebno uz produženu upotrebu i visoke doze.

Osteomalacija

Osteomalacija se odnosi na smanjenu mineralizaciju kostiju i naknadno omekšavanje kostiju. Ovo stanje kostiju najčešće se javlja kao rezultat nedostatka vitamina D. Iako nije uvek prisutan, tup, bolan bol u kostima osteomalacije ima tendenciju da se pogorša sa jačom aktivnošću i nošenjem težih predmeta.

Pored generalizovanog bola i osetljivosti kostiju, osoba sa osteomalacijom može osećati slabost mišića, imati mišićne grčeve i teškoće u hodanju.

Prelomi usled prekomernog slabljenja kostiju najčešće nastaju zbog nedostatka vitamina D. Poboljšanje bola u kostima može biti značajno, i u roku od nekoliko nedelja ako se unos vitamina u dogovoru sa doktorom poveća.

Pagetova bolest

Pagetova bolest je hronično stanje kostiju koje pogađa starije odrasle osobe. Kod ove bolesti, proces remodeliranja kosti (u kojem se stara kost uklanja i formira nova kost) ide „naopako“. To dovodi do stvaranja viška kosti koja je lomljiva ili nenormalnog oblika.

Bol u kostima je najčešći simptom. Međutim, mnogi ljudi sa Pagetovom bolešću nemaju simptome. Stanje se često otkriva rendgenskim snimkom za drugu svrhu. Najčešće pogađa kičmu, karlicu, butnu kost (butinu), humerus (nadlaktica) i kosti lobanje.

Test nivoa alkalne fosfataze u krvi (koji bi bio povišen zbog visoke stope obnavljanja kostiju) i testovi funkcije jetre se koriste za dijagnozu Pagetove bolesti.

Bisfosfonatni lek se koristi za lečenje Pagetove bolesti, kao i oštećenja kostiju uzrokovanih rak ili osteoporoza. U nekim slučajevima može biti potrebna operacija.

Anemija srpastih ćelija

Anemija srpastih ćelija je nasledna bolest uzrokovana mutacijom gena koji kodira hemoglobin, protein koji isporučuje kiseonik unutar vaših crvenih krvnih zrnaca do vaših organa i tkiva. Abnormalni hemoglobin kod ljudi sa anemijom srpastih ćelija (nazvan hemoglobin S) dovodi do crvenih krvnih zrnaca u obliku polumeseca koja su lepljiva i kruta.

Nažalost, ove lepljive, krute ćelije se zaglavljuju za zidove malih krvnih sudova, na kraju blokirajući protok krvi i isporuku kiseonika – fenomen koji se naziva vazookluzivna kriza (VOC).

Bol u kostima od VOC-a može biti intenzivan i oseća se u nogama, rukama i leđima. Okidači za ovo stanje su promenljivi i često nepoznati, ali mogu uključivati dehidrataciju, stres, infekcije...

Anemija srpastih ćelija zahteva doživotno lečenje. Pored lekova protiv bolova, pacijenti često uzimaju antibiotike za i lečenje.

Pošto je anemija srpastih ćelija genetska bolest, vazookluzivne krize mogu da počnu kod beba starih od 6 meseci i da traju tokom celog života.

Primarni rak kostiju

Bol u kostima je najčešći simptom raka kostiju. Bol obično dolazi i odlazi u početku, a zatim postaje konstantan. Pored dubokog ili tupog bolnog bola koji se pogoršava noću i tokom aktivnosti, kod raka kostiju može doći do otoka oko kosti, gubitka težine i umora.

Za sumnju na dijagnozu raka kostiju, onkolog će naručiti nekoliko krvnih testova. Ostali testovi uključuju snimanje i biopsiju, koji se obično koriste za dijagnozu raka. To uključuje uklanjanje malog komada zahvaćene kosti i slanje u laboratoriju na pregled pod mikroskopom.

Metastatski rak kostiju

Metastatski rak kostiju odnosi se na rak koji počinje u drugom organu (najčešće u dojci, plućima, štitnoj žlezdi, bubrezima i prostati) i širi se (metastazira) na kost. Rak koji se širi na kost slabi je, izazivajući bol i čini kost podložnijom lomljenju.

Multipli mijelom

Multipli mijelom je kancer plazma ćelija, vrsta ćelije imunog sistema koja normalno proizvodi antitela. Ove ćelije rastu abnormalno i nekontrolisano unutar koštane srži i na kraju izazivaju mnoštvo simptoma uključujući bol u kostima (najčešće se oseća u leđima ili grudima i pokreće se pokretom), prelome, anemiju, infekcije i probleme sa bubrezima.

Neurološki problemi takođe pogađaju ljude sa multiplim mijelomom. Da bi dijagnostikovao stanje, vaš lekar će naručiti elektroforezu proteina krvi i urina.

Lečenje može uključivati hemoterapiju, steroidne lekove i/ili transplantaciju matičnih ćelija.

Leukemija

Sa leukemijom, abnormalne krvne ćelije nekontrolisano rastu u koštanoj srži osobe. Ovaj višak rasta ćelija raka dovodi do „prenatrpanosti“ unutar koštane srži, što uzrokuje bol u kostima i zglobovima.

Bol u kostima obično se oseća u dugim kostima ruku i nogu, kao iu rebrima. Najčešći je kod akutne limfoblastne leukemije, ali se može javiti i kod akutne mijeloične leukemije ili mijelodisplastičnog sindroma.

Testovi krvi, zajedno sa aspiracijom koštane srži i biopsijom, koriste se za dijagnozu bolova u kostima uzrokovanih leukemijom.

Kada se rak dijagnostikuje, lečenje će zavisiti od vrste raka, njegove lokacije i koliko su napredovali njegov rast i širenje. Takođe će zavisiti od toga da li je rak primarni rak kostiju ili ne. Zračenje je ključna terapija za lečenje primarnog i metastatskog karcinoma kostiju. Ostali tretmani raka uključuju hemioterapiju, hirurgiju, imunoterapiju...

Kada pozvati zdravstvenog radnika

Važno je potražiti medicinsku pomoć za bilo koju vrstu bola u kostima, posebno ako je Vaš bol jak, uporan, pogoršava se tokom vremena i uključuje otoke, crvenilo, osećaj topine, groznicu, gubljenje težine...

Vaš lekar će proceniti bol, vašu pokretljivost i povezane faktore. Oni će verovatno naručiti testove snimanja kako bi dijagnostikovali bol u kostima i isključili druge uzroke bolova u zglobovima ili mišićima. Osim rendgenskih zraka i skeniranja kostiju, ovi testovi mogu uključivati tomofrafiju, magnetnu rezonancu, kombinovanu pozitronsku emisionu tomografiju (PET)/CT skeniranje.