Ambrozija, žilavi korov koji se vraća i posle 40 godina

U Zakonu o zaštiti vazduha polen je okarakterisan kao zagađivač emitovan iz prirode zbog negativnog i štetnog uticaja na zdravlje.

U poslednje dve decenije, pokazuje monitoring, povećava se koncentracija polena ambrozije u vazduhu i sve je više ljudi koji pokazuju simptome alergije. Donji prag koncentracije koji izaziva alergijsku reakciju je 30 polenovih zrna po metru kubnom.

Istraživanja pokazuju da petina ljudi u Srbiji pokazuje simptome alergije na ambroziju.

„Kad smo počinjali da radimo 2002. godine, najveće dnevne vrednosti za Beograd bile su oko 200 polenovih zrna po metru kubnom vazduha, a mi smo pojedinih godina za Beograd imali i preko 900 po kubnom metru. Tada su nam se javljale osobe koje nikada nisu imale probleme sa ovim polenom. To je ogromna koncentracija ovog alergena u vazduhu. To dokazuje da nismo imali dobre akcije suzbijanja ovog korova“, kaže Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Najjače alergije na ambroziju javljaju se tokom avgusta i septembra. Češće u gradskim sredinama zbog veće koncentracije ugljen-dioksida, za koji je utvrđeno da pojačava alergeni potencijal polena ambrozije za 60-90 odsto.

„Dugotrajno izlaganje česticama polena i aerozagađenju povećava zapaljenje u disajnim putevima i to nije ono zapaljenje koje izazivaju mikroorganizmi nego posebna vrsta hemijskog zapaljenja koje onda dodatno deluje na sluzokožu, ne samo da izaziva njeno zapaljenje nego izaziva i promenu strukture tih disajnih puteva što je, u stvari, veliki problem jer oni više ne mogu da vrše svoju funkciju“, objašnjava prof. dr Branislava Milenković, pulmolog u Kliničkom centru Srbije.

Seme ambrozije zadržava sposobnost klijanja i do 40 godina

Grad Beograd je usvojio Akcioni plan za suzbijanje ambrozije po kojem do kraja 2029. godine treba da bude uspostavljen Integralni sistem monitoringa i suzbijanja ambrozije na celoj teritoriji Beograda.

„Ako imate uređeno područje, dobro formiran travnjak na određenom mestu ambrozija će vrlo teško uspeti da uđe i da opstane. Ambrozija kada formira semena može da formira hiljada semena na jednoj individui u određenim situacijama. Ta semena zadržavaju klijavost do 40 godina kada dospeju u zemljište, tako da nije dovoljno da ih u uklonite samo jedne godine i da mislite da ste rešili problem“, ukazao je dr Tomica Mišljenović sa Biološkog fakulteta.

Ambrozija je u našoj zemlji prvi put registrovana 1953. godine. Smatra se da je uneta u Vojvodinu sa semenom gajenih biljaka Dunavom brodovima iz Rumunije i brzo se proširila u skoro celoj zemlji.