Ukoliko žena pati od postporođajne depresije ne znači da je loša majka

Priča Milice Marković, pravnice, pisca i majke dva deteta koja je progovorila o svojoj postporođajnoj depresiji, koja se inače javlja kod jedne od pet majki, probudila je Srbiju.

Gošća Jutarnjeg programa naglašava da je podsticaj da progovori o tom svom problemu bio to što je osetila da joj je potrebna pomoć, a nije mogla da nađe bilo kakve adekvatne informacije o tome.

„Uspela sam slučajno na blogu jedne gospođe, koja isto o tome više nije govorila, jer mislim da žene kad to prežive, teško im je da posle pričaju o tome. Hoće da to ostave za sebe, jer ponekad i ja kad govorim o tome, ja to ponovo proživljavam. Ali sam shvatila da to što ću ja ponovo da proživim kroz desetak minuta razgovora, mala cena u odnosu na to što ću jednoj mami da pomognem da se oseća bolje“, navodi Milica Marković.

Simptome je osetila posle drugog porođaja. Bilo je vreme pandemije koronavirusa, a par dana pre porođaja je saznala da joj otac boluje od karcinoma pluća. Majka, na čiju pomoć je računala, morala  je da se posveti mužu, a Milica se, s druge strane, loše osećala što zbog bebe ne može da bude uz oca. Pored toga, za razliku od prvog, druga beba je bila mnogo zahtevnija i slabo je spavala.

„Ta iscrpljenost od nespavanja, sa svim tim faktorima se iskombinovala da sam ja primetila da se osećam bezvoljno, ne mogu da ustanem iz kreveta, nemam snage ništa da uradim, nemam energiju po kojoj sam prepoznatljiva. Tu neku životnu energiju, pozitivnu i sreća moja što imam prijateljicu koja je psiholog. Ja sam se prvo njoj obratila jer sam rekla da ne znam šta se sa mnom dešava, da to nisam ja i da mi je jako teško“, navodi Markovićeva.

Prijateljica ju je uputila kod neuropsihijatra da proceni njeno stanje. U međuvremenu, otac je preminuo. Dobila je terapiju, ali uz savet da mora da prekine dojenje što ju je dodatno potreslo jer joj je bilo žao što dete mora da prestane da se hrani majčinim mlekom.

Posle skoro četvoromesečne borbe i započinjanja terapije, posetila je psihološkinju koja joj je preporučila lekova koji mogu da se piju i tokom dojenja.

Svakoj ženi može da se dogodi postporođajna depresija

Doktorka Darija Tomić napominje da svaka žena može da doživi postporođajnu depresiju, bez obzira da li postoji ovako složen splet okolnosti koji je preživela Milica.

„Ono što je bitno istaći jeste da ipak mi prepoznajemo neke uzroke koji mogu da nam pomognu i da planiramo kako ćemo se ponašati tokom trudnoće, ali i kasnije kada se beba rodi. Neki od tih uzroka su porodična istorija depresije i to ako se majka ranije, pre trudnoće, lečila zbog depresije ili ako se u prethodnoj trudnoći javila depresija“, dodaje doktorka.

Takođe, uzrok postporođajne depresije je vrlo često i nagli pad hormona estrogena i progesterona nakon porođaja, ali i hormona štitaste žlezde koji izaziva osećaj umora, tromosti i depresivnosti.

Sa druge strane, savremena žena se susreće sa pritiskom i brigom o tome koliko će se njeno telo brzo vratiti u prethodno stanje koje je imalo pre trudnoće. Zatim, tu je naravno, ističe doktorka, neispavanost kao vrlo značajan faktor.

„Bejbi bluz“ i postporođajna depresija

Govori se i o takozvanom „bejbi bluzu“ od kojek pati skoro 80 odsto ne samo majki, već i očeva, ali se postavlja pitanje koja je to ključna razlika kada žena treba da se obrati za stručnu pomoć.

Rođenje bebe uvek izaziva snažna osećanja – uzbuđenje, radost, ali i nemir, strepnju, brige i strah. „Bejbi bluz“ podrazumeva promene u raspoloženju koje se manifestuju povremenom plačljivošću, anksioznošću, blagom razdražljivošću, umorom, eventualno problemima sa apetitom i snom.

„Bitno je zapamtiti da se ovi simptomi javljaju dva do tri dana nakon rođenja bebe i traju do dve nedelje. Simptomi postporođajne depresije su teži, traju duže, mogu se javiti još za vreme trudnoće, a nastaviti da se razvijaju nakon porođaja, pa čak nije neobično da se prvi put jave i u periodu do godinu dana od rođenja bebe“, napominje dr Tomić.

Mali broj žena doživi ekstremne promene u raspoloženju i ponašanju, ali i u doživljaju realnosti. I to je postpartalna psihoza, jedno urgentno stanje u medicini i u psihijatriji koje je vrlo važno hitno zbrinjavati, ističe doktorka.

Primećuje li okruženje da majka ima problem

Nažalost, po mišljenju Milice Marković, okolina često ne primećuje da sa majkom nešto nije u redu jer se podrazumeva da je majka umorna, plačljiva, razdražljiva i slično.

„Žena koja pati od postporođajne depresije je često tokom dana plačljiva i ima nagle promene raspoloženja. U njoj je dominantan strah da je neadekvatna majka, da ne može na pravi način da odgovori na potrebe svoje bebe. Prisutan je pad koncentracije, zbog čega je majci teško da obavlja neke uobičajene zadatke, da donosi neke uobičajene odluke. Ova žena, iako je veoma umorna i prisutan je taj pad životne energije, ali ne treba osećati krivicu koja se često javlja, odnosno po pravilu postoji u postporođenoj depresiji“, objašnjava dr Darija Tomić.

Žena koja je rodila dete, deo svoje životne energije dala je novom biću. Međutim, u slučaju postpartalne depresije, taj umor, taj pad energije onemogućava ponekad ženu da ustane iz postelje, da se umije, da se očešlja, da opere kosu, a kamo li da odgovori na zahteve novorođenčeta. Ona se povlači od svog partnera, od svoje porodice, od svojih prijatelja, sve vreme se oseća krivom i oseća da iz njene situacije ne postoji izlaz.

Najvažnije je da žene znaju da će takvo stanje proći

Milica Marković pak napominje da ona nije imala osećaj krivice jer je beba bila savršeno zbrinuta, ali da s druge strane godinu dana nije bila u stanju da skuva ručak.

„Mislim da su mi se prvo javili ti simptomi depresije, a onda je to povuklo i tu neku anksioznost. Sve nešto normalno što bi trebalo da uradim mene je činilo nervoznom. A okolina, prvo sam nekako se ljutila na njih što oni to ne razumeju, a onda sam shvatila da ni ja to ne razumem. Ni ja ne bih razumela da nisam to sve prošla, jer nas niko ne edukuje o tome. Mentalno zdravlje je tabu tema. To je kako da kažem kao kad biste se naljutili na nekog što je dobio rak“, ističe gošća Jutarnjeg programa.

Na kraju, najviše joj je bila važna podrška majke i psihologa koji joj je rekao – proći će!

„Postpartalna depresija ne treba da se razume kao nekakva karakterna mana ili slabost. Ona ponekad može da bude jednostavno komplikacija porođaja i vrlo je važno da se pravovremeno prepozna da biste se obratili za pomoć i dobili adekvatan tretman koji će podrazumevati razgovor, ali i odabir sigurnih lekova iz grupe antidepresiva, sigurnih u smislu da mogu bezbedno da se koriste i u trudnoći i u periodu nakon dojenja“, naglašava dr Darija Tomić.

U svakom slučaju, ukoliko majke primete da simptomi „bejbi bluza“ traju duže od dve nedelje, da se ne smiruju već da se pogoršavaju, da se javljaju misli da povrede sebe ili svoju bebu, da se javljaju suicidalne misli, potrebno je da hitno potraže stručnu pomoć.