Dovoljan je sekund nepažnje da zadobijemo opekotine opasne po život

Gošća Jutarnjeg programa primarijus dr Biljana Ćertić, načelnica Odeljenja opekotina sa intenzivnom negom na Klinici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ističe da u letnjem periodu ima više izuzetno teških opekotina, a najčešći uzrok nezgode su plin, otvoreni plamen i struja.

„Najčešći uzrok je nepažnja, odnosno ljudski faktor i mislim da ljudi apsolutno nisu svesni koliko taj milisekund njihove nepažnje može da ih dovede u neposrednu životnu opasnost. Nažalost, od opekotina vatrom najčešće stradaju stariji pacijenti“, dodaje dr Ćertić.

Dodatni problem predstavlja i to što stariji pacijenti zadobijaju izuzetno ekstenzivne opekotine, odnosno opekotina zahvata veliku površinu tela i budu duboke. Pošto uglavnom imaju i druge pridružene bolesti, čitava situacija se veoma komplikuje u smislu preživljavanja, dodaje doktorka.

„Svi oni uglavnom nama ispričaju istu priču. 'Bože, kako nam se ovo desilo?' Jer su te radnje ponavljali nebrojano puta i ranije. Možete vi to da ponovite neke radnje rutinske i sto puta, ali taj sto prvi put može da vas dovede u neposrednu životnu opasnost“, napominje gošća Jutarnjeg programa.

Uzroci nastanka opekotina

Jedan od ozbiljnijih problema na koji lekari upozoravaju u ovom periodu godine je paljenje strnjike, posebno kada se na to sve doda i benzin i nastanu velike buktinje.

Takođe, u kućnim uslovima se često dešavaju i hemijske opekotine, koje na sreću ne zahvataju veliku površinu, ali su doboke. I u ovom slučaju poroblem je nepažnja, odnosno neadekvatno skladištenje opoasnih hemikalija, kao na primer sumporne kiseline koju koristimo za čišćenje kupatila, ističe doktorka.

Opekotine strujom ostavljaju male ranjive površine koje su vidljive na koži, na mestu ulaska i izlaska struje, međutim, struja uništava sve što joj se nađe na putu, napominje gošća Jutarnjeg programa.

„Tako da ne bude samo uništena koža i potkožno tkivo već i sve dublje strukture, uključujući i tetive, i mišiće, i nerve, i krvne sudove, nažalost ponekad, da ne kažem i često, opekotine strujom se završavaju i amputacijama“, navodi dr Ćertić.

Posebno treba naglasiti da do takvih povreda i opekotina ne dolazi samo kada smo u direktnom kontaktu sa visokonaponskom strujom, već je dovoljno da mu se približimo i čak na dva metra pa da se desi nezgoda.

„Najčešće tako stradaju mladi ljudi, ja ne znam iz kog razloga oni imaju potrebu da se dokazuju praveći selfije, postoji neki ekstremni sport koji se zove parkur i onda oni tu imaju nekakve izazove da preskaču. I ne znaju gde vreba opasnost. Upravo to i nažalost zadobijaju tešku traumu, opasnu po život.“

Opekotinska bolest

Obično kada se kaže opekotina pomislimo na lokalnu reakciju koja se vidi na koži. Međutim kada se radi o ekstenzivnim opekotinama koje zahvataju 30, 40, 50, 60 i više posto tela, a kako je koža najveći organa, nemoguće je da u čitavu problematiku ne budu uključeni i svi drugi organi i i sistemi.

„Zato je opekotinska bolest jedna od najkomplikovanijih i najtežih trauma za lečenje, što sa jedne strane vi morate da održavate sve organe i sisteme u jednom fiziološkom balansu, a sa druge strane sve to tkivo koje je uništeno različitim etiološkim faktorima morate hirurški da uklanjate do zdravog i te novonastale ranjave površine onda pokrivate kožom. Ja sam pokušala da pojednostavim kompletnu priču o opekotinskoj bolesti i zaista u svim udžbenicima hirurgije to se potencira i naglašava da su to najteže povrede, najkomplikovanije povrede za lečenje sa neizvesnim krajnjim ishodom, a lečenje može da traje i mesecima“, naglašava dr Biljana Ćeritić.

Presađivanje i donoranje kože

Donor kože može da vude svako ko ima dobru volju i dozu humanosti u sebi, ali s druge strane, ni jednok trenutka ne bi smeo da bude ugrožen život donora.

„Svi donori moraju da prođu jednu ozbiljnu preoperativnu pripremu jer se svi oni takođe operišu u opštoj anesteziji. U opštoj anesteziji, pored onoga što je karakteristika svih pacijenata koji se operišu u opštoj anesteziji, ovi donori moraju da imaju još i analize na HIV, hepatitis B i C“, napominje primarijus dr Biljana Ćertić, načelnica Odeljenja opekotina sa intenzivnom negom na Klinici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju UKCS.