Čips i pomfrit nisu zdrava hrana, akrilamid je samo jedan od razloga

Pre nekoliko dana iz prodaje je povučena serija čipsa zbog nedozvoljene količine akrilamida. Ova supstanca nalazi se u mnogim namirnicama koje svakodnevno koristimo.

Akrilamid je materija koja nastaje normalno prilikom prženja krompira, ali takođe i termičkom obradom drugih skrobnih namirnica kao što na primer hleb ili tost hleb kada se zapeče, kada se prave biskviti, medenjaci, keksi. Ima ga čak i u kafi.

„To je materija koja nastaje prirodno zbog hemijskih reakcija koje se dešavaju između aminokiselina, asparagina i šećera. Studije na životinjama pokazale su da je kancerogena u većim koncentracijama. Mi znamo da ima dosta razloga za izbegavanje čipsa i akrilamid se normalno nalazi u čipsu, ali u slučaju gde je taj čips povučen, odnosno uništen na licu mesta, bila je prekomerna koncentracija akrilamida, verovatno zbog greške proizvođača“, objašnjava Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu.

Koncentracija ove materije varira u zavisnosti od namirnice, odnosno od toga kakav krompir koristimo.

„Proizvođači treba, u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom, da se trude da minimiziraju sadržaj akrilamida. To znači da koriste krompir koji nema mnogo šećera, dakle sirovina treba da bude adekvatna, da se čuva na preko 6 stepeni, to se isto preporučuje ljudima kod kuće, zatim da se ne prekoračuje temperatura od 168 stepeni prilikom pravljenja čipsa, odnosno pomfrita, dakle da ne zagori, da se ne presuši, da ne bude vlaga ispod jednog procenta. Ali isto kad kod kuće spremamo, ne sme biti crnih tačkica na krompiru i crnih polja. Dobro je da isperemo u vodi isečen krompir pre prženja ili pečenja da bismo sprali te ugljene hidrate“, kaže Svetlana Stanišić.

Pomfrit i čips ne spadaju u zdravu hranu

„Neko bi rekao od jedne kestence čipsa neće vam ništa biti. Međutim, čips ima mnogo više stvari u sebi zbog kojih je loš. Možemo reći da je jedna, ako ne i najlošija namirnica u ishrani. Čips i pomfrit“, navodi gošća Beogradske hronike.

Prema njenim rečima, više je razloga zbog čega su čips i pomfrit ozloglašeni – so podiže krvni pritisak, dodaju se pojačivači ukusa, ulje čini čak 40-50 odsto mase koje ima kancerogene materije, a i podiže nivo holesterola u krvi, utiče na srce i krvne sudove.

„To ulje u fritezama se ne menja skoro nikad jer friteze imaju od 50-70 i više litara. I u restoranima koji su dobri te stvari iz dubokog ulja pržene su u ulju koje se hiljadu puta zagrevalo i hladilo i na kraju, kao jagodica na šlag, dođe taj akrilamid koji je kancerogen“, objašnjava Stanišićeva.

Kao veliki problem Svetlana Stanišić izdvaja to što čips predstavlja sastavni deo jednog načina života koji na kraju dovodi do razboljevanja.

„Dakle svoje hronične bolesti koje imamo, kardiovaskularne, rak i druge masovne nezarazne bolesti su vezane dosta za životni stil. A čips znamo da ide sa sedenjem ispred televizora, sa uživanjem, na primer u alkoholu“, naglašava Stanišićeva dodajući da su to najčešće osobe koje ne jedu dosta svežeg voća i povrća.

Antioksidansi iz sirovog voća i povrća ili kuvane hrane sa salatama bili mogli bi, ali samo delimično da neutrališu dejstvo nekih kancerogenih materija.