Pune ruke posla logopedima, sve više dece sa govorno-jezičkim problemima

U proteklih nekoliko godina sve je više dece koja kasne u govorno-jezičkom i intelektualnom razvoju sa socio-emocionalnim problemima.

Što se tiče problema u govoru, gošća Hronike Marijana Mirković, logoped iz Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju, kaže da je kada dete krene u školu već kasno da se neki glasovi koriguju.

„Izgubljen je idealan period. Roditelji treba na vreme da primete odstupanja u razvoju u govoru i jeziku kod svog deteta, bilo da je u pitanju artikulacija glasova ili dublji jezički poremećaj, i na vreme potraže pomoć logopeda“, navodi Marijana Mirković.

Najčešće se nepravilno artikulišu glasovi iz grupe afrikata – dentalni i prednjonepčani glasovi (s, z, c, ć, đ, š, ž, č, dž), kao i laterali (r, l, lj).

Prema njenim rečima, nepravilnosti se kreću od nepostojanja glasa do njegove supstitucije nekim drugim glasom koji je u razvojnom redu pre tog koji nedostaje.

„Roditelji dosta mogu da pomognu, ali i odmognu. Dešava se i da roditelji pogrešno izgovaraju glasove i deca ih imitiraju. Roditelj treba uvek pravilno da se obraća detetu, čistim i jasnim govorom, ne treba da mu tepa ili da se mazi“, objašnjava logoped.

Veliki problem je što mališani nemaju dovoljan fond naučenih reči.

Treba, kako kaže, raditi sa decom na obogaćivanju tog fonda, najviše čitanjem. Međutim, ako dete nije zainteresovano za to, može i na druge načine.

„Skretanje pažnje na predmete u okruženju, pojave, boravak napolju u prirodi, druženje, posećivanje priredbi, izložbi… Dobar način je i učenje pesama da dete spontano dok se igra pamti reči“, navodi Marijana Mirković.

Što više razgovora, što više druženja i interakcije.