Dr Ranko Rajović objašnjava zašto roditelji ne treba da budu „bankomati za pružanje usluga“

Profesor Rajović je objasnio po čemu se razlikuju današnje generacije dece od ranijih. Pomenuo je tri vrste okruženja: „Imamo prvo okruženje koje su roditelji, oni su najodgovorniji i puno greše. Drugo okruženje su vrtić i škola gde naše dete cirkuliše. Treće okruženje je, koje je roditeljima nepoznato, internet i TV sadržaj, sve što nam mediji pružaju. Dete u tom svetu ne može da se orijentiše, njihov mozak radi drugačije.“

Profesor je dodao da je, za razliku od savremenog doba, u periodu od pre sto godina, na primer, dete primalo jednu do dve informacije koje su važne.

„Pojavio se radio, pa crno-beli TV, pa TV u boji, pa dva kanala. Broj informacija se povećava, pojavio se internet, pa internet na telefonu. To više nije pet do deset informacija, to je reka informacija. Dečji mozak to ne može da obradi. Pošto ne znamo koliko je okruženje važno, plaćamo cenu za to“, kaže profesor Rajović.

Mozak današnjeg deteta se razlikuje od mozga deteta od pre nekoliko decenija

Prof. Rajović objašnjava da je mozak dece drugačiji od mozga deteta od pre dvadeset do trideset godina i da je primetan je gubitak empatije: „U tom virtuelnom svetu ima puno agresivnih sadržaja, svaki dan stiže sto nekih informacija. Moramo da shvatimo mozak koji se razvija, posebno dečji mozak, on se brani na jedini mogući način. Otupljuje, gubi osećaj i polako se gubi empatija.“

Istakao je da danas, sve češće roditelji deci ispunjavaju svaku želju, poput „bankomata za pružanje usluga“, te da se deca teško snalaze kada dođe do problema, jer „za njih je sve dobro“.

„Imamo sve više dece koja žele da nanesu bol drugom detetu. Samo bih podsetio roditelje da se zamisle šta znači okruženje. Dete kad pustimo na internet ono ubija ljude i ubijaju njega, taj život vredi pet do deset sekundi i sve može ponovo da napravi. Ne shvatamo opasnost novih tehnologija”, upozorio je gost RTS Ordinacije, i dodao da je osim okruženja, važan faktor i genetika.

„Dečji mozak se razvija do pete, sedme i dvanaeste godine pod uticajem okruženja, i tu ne sme da se greši”, kaže prof. dr Rajović.

Greške savremenog vaspitanja

Gost RTS Ordinacije, objašnjava da, pošto je detetu sve dato – tako „učitelji postaju zločinci kada ne dele petice“.

„Naši učitelji su poniženi. Ako roditelj negde pogreši, a grešimo jer smo ljudi, to može da koriguje jedino vaspitač i učitelj. On vidi, u grupi od trideset učenika, ako neko iskače po nečemu. Mi smo izgubili rezervnu instituciju koja popravlja greške roditelja. Roditelji moraju da shvate da je učitelj tu za njih da im pomogne", rekao je prof. Rajović.

Kada je reč o disciplini, prof. Rajović smatra da je vaspitanje nešto što smo izgubili: „Vaspitanje i disciplina, to je jedina granica da sačuvamo decu. Ako zabranimo nešto detetu, to je disciplina. Ako je dete nešto prekršilo, ima posledice. Moramo da smanjimo sadržaj koji dolazi do dece, ona to ne mogu da obrade”.