Kako da se na pravi način lečimo, Bojović za RTS: Budućnost analiza genetičkih podataka

U Srbiji ove godine počinje izgradnja Bio-4 kampusa, a Centar za četvrtu industrijsku revoluciju počeo je da radi pre nešto manje od godinu dana. Svetski ekonomski forum objavio je da je Srbija je dobar primer zemlje koja je zauzela sveobuhvatni pristup biotehnologiji, a kroz saradnju pokreće promene. Ovih dana u uzvratnoj poseti su nam stručnjaci iz Velike Britanije.

Direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju Jelena Bojović rekla je, gostujući u Dnenviku RTS-a, da je to uzvratna poseta.

U januaru smo bili u Velikoj Britaniji, ideja je, za šta imamo podršku britanske ambasade, da Srbija razmenjuje iskustva u oblasti biotehnologija sa Velikom Britanijom, dodala je ona.

"Videli smo Kembridž kampus, Aj-Si-Ti kampus, upoznali se sa naučnicima i istraživačima, ali i kompanijama koje u Britaniji posluju u ovoj oblasti i sada smo sa njima uspostavili dobru saradnju. Danas su oni u Beogradu, doći će Embl - evropska laboratorija za molekularnu biologiju, njihov deo koji se bavi bioinformatikom, kao i predstavnici dve kompanije – jedna koja je potekla iz Kembridža i druga koja ima dosta iskustva u ulaganje u inovativne kompanije i inovativne i istraživačke proizvode“, rekla je Bojovićeva.

Ta kompanija "Selinvečer“ predstavlja kako su oni identifikovali neke inovacije, istraživanja koja su u Britaniji imala potencijal za komercijalizaciju – kako su ih prepoznali i finansirali, kako se razvija kompanija od ideje, naučnog rada – kako to komercijalizujete, kako postajete multimilionska kompanija na osnovu dobre istraživčke ideje i nauke.

"Oni će sa nama podeliti upravo to – kako funkcionišu tamo kampusi, jer to hoćemo da naučimo. Mi ovde formiramo Bio-4 kampus. Vlada i Ministarstvo nauke kreću u taj veliki projekat – krenuli su u formiranje po ugledu na Kembridž i dolaze da prenesu ta znanja, da bismo preskočili greške koji su oni pravili, da pokušamo da na tuđim greškama nešto naučimo i da ubrzano razvijamo naš Bio-4 kampus“, napomenula je Bojovićeva.

Šta je u međuvremenu urađeno

"Sa naše strane – već smo napravili jedan korak, na osnovu onog što smo videli tamo postali smo član jedne međunarodne organizacije koja okuplja naučnike, znalce, donosioce odluka u oblasti genomike i zdravlja“, kaže dr Bojović.

Postali smo deo te organizacije što je privilegija, napominje ona i dodaje da su uspostavili saradnju sa organizacijom koja će predstaviti kapacitete šta naša nauka, Ministarstvo i Vlada mogu da preuzmu od podataka.

Šta građani dobijaju posetom britanskih naučnika

"Radićemo sa njima nekoliko stvari koje su budućnost. Budućnost je genomika, analiza genetičkih podataka, korišćenje zdravstvenih podataka i bolje razumevanje kako da se na pravi način lečimo“, kaže Bojovićeva.

To je, kako kaže, ono što nam je najbitnije.

Prema njenim rečima, Britanci su u tome dosta odmakli, znaju kako i koji nam podaci trebaju da bismo identifikovali neku bolest, koja je dijagnostika potrebna, kako radimo genetske analize, koji je gen koji nas opredeljuje da imamo jednu bolest, kako na pravi način da prikupljamo te podatke da bi oni bili korisni onima koji na osnovu tih podataka mogu da razviju odgovarajuće lekove ili odgovarajući dijagnostiku.

"Dakle, nije isto da li prikupljate podatak laboratorijski o visini šećera u krvi ili prikupljate neki drugi podatak koji može uz vašu genetiku nekom naučniku pomoći da sazna da li imate neku retku bolest, predispoziciju za dijabetes ili neku neorološku bolest“, napomenula je Bojovićeva.

Dalji koraci

Smatra da je bitno da Ministarstvo nauke dok pravi biokampus zna koji su to koraci, šta treba sve da uradi i na koji način, kako da osmisli ceo prostor i da ga iskoristi na pravi način, što će pomoći međunarodni stručnjaci.

"Mi radimo na dva velika projekta - DNK skrining i skladištenje i sigurno čuvanje genetičkih podataka i nama je njihova pomoć potrebna da bismo znali koji genetički podaci se skupljaju, kako ih etički koristimo, ko ima pristup tim podacima i na koji način, kako da ih pravilno sačuvamo da budemo sigurni da se podaci ne zloupotrebljavaju i ne koriste na pogrešan način, šta su principi etike, šta su etički zakoni u svetu, u Evropi koji su u primeni, tako da ih i mi primenimo i da na pravi način raspolažemo ovim podacima - s jedne strane genetika, a sa druge strane projekat DNK skrining“, objasnila je ona.

O DNK skriningu

Dr Bojović kaže da se radi na koncipiranju tog projekta sa idejom da identifikujemo prave bolesti koje hoćemo da kroz DNK strining uradimo.

Ideja je da pozovemo građane da se prijave - da se za njih uradi genetska analiza, da se vidi celokupan genom, a da mi onda kroz saradnju sa institutuima pokušamo da identifikujemo koje su to predispozicije koje ta osoba ima za određene bolesti i da na to ukažemo. To je bitno da bi na pravi način ta osoba radila dijagnostiku, odnosno vodila računa o svom zdravlju. Ukoliko identifikujemo da neko sa 20 godina ko se prijavi ima predispoziciju za kancer jajnika, grudi, debelog creva, da mu sugerišemo koja su to pravila njegovog budućeg postupanja – koliko često da ide kod lekara, koju vrstu dijagnostike da radi, kada da se javi lekaru i da se na pravi način toj osobi pomogne u daljem lečenju, ukazala je ona.

Nada se da će do kraja godine početi taj projekat.

Gde se primenjuje veštačka inteligencija

Jedna od stvari koju ćemo naučiti od kolega iz Britanije je gde oni koriste razvoje algoritama veštačke inteligencije koji nam može pomoći u velikim količinama podataka, DNK i genetika generišu ogromne količine podataka i teško je oku i umu te podatke da obrađuje, rekla je Bojovićeva.

Tako da kada kažemo veštačka inteligencija mislimo na informacione sisteme i neke algoritme koji pomažu da utvrdimo uzročno-posledične veze između podataka, napomenula je Bojovićeva.

Dr Bojović kaže da se veštačka inteligencija koristi za identifikaciju bolesti, u medicini ali i u poljoprivredi.