Razotkrivanje tajni sede kose: „Zaglavljene“ pigmentne ćelije krive za sve

Zastoj u razvoju utiče na nezrele ćelije koje bi se, inače, razvile u melanocite koji kosi daju boju ili nijansu, kažu naučnici Univerziteta u Njujorku (NYU) koji su proučavali pojavu sedih dlaka kod miševa, a koje imaju identične ćelije odgovorne za nijansu krzna.

Tim američkih stručnjaka navodi da bi rad mogao da pruži osnovu za preokretanje procesa kojim kosa sedi.

Prema navodima Britanskog udruženja dermatologa, rad na melanocitima takođe može pomoći našem razumevanju i lečenju određenih karcinoma i drugih zdravstvenih stanja.

Kako kosa postaje seda

Naše vlasi neprestano rastu i opadaju, to je normalan ciklus koji se dešava tokom života.

Nova kosa raste iz folikula dlake, koji se nalaze u koži, gde se takođe nalaze melanociti koji proizvode pigmente.

I melanociti stalno propadaju i obnavljaju se. Nove ćelije nastaju od matičnih ćelija i istraživači veruju da su upravo te ćelije „zaglavljene“ u nekoj međufazi kod onih ljudi čija je kosa posedela.
Stručnjaci Medicinskog centra Langon (NYU Langone Health) koristili su specijalne skenere i laboratorijske tehnike za proučavanje procesa starenja ćelija.

Kako kosa stari, opada, a zatim iznova raste, sve veći broj matičnih ćelija melanocita usporava svoj rad.

Matične ćelije prestaju da „lutaju“ oko folikula i postaju fiksirane, zbog čega ne uspevaju da dosegnu fazu zrelih melanocita. Bez stvaranja pigmenta, kosa postaje siva, bela ili srebrna.

„Naša studija doprinosi našem osnovnom razumevanju kako matične ćelije melanociti farbaju kosu“, rekao je vodeći istraživač studije dr Ći Sun za časopis Nature.

„Novo otkriveni mehanizmi povećavaju mogućnost da isto fiksno pozicioniranje matičnih ćelija melanocita može postojati kod ljudi. Ako se to ispostavi kao tačno, predstavljalo bi potencijalni put ka prevenciji pojave sede kose ili čak ka vraćanju njene boje“, istakao je dr Ći Sun.

Dok neki više vole da prefarbaju sedu kosu, drugi prihvataju svoje srebrne pramenove raširenih ruku. Neki čak idu korak dalje i pre svoje prirode ofarbaju kosu u srebrnu, belu ili sivu.

Prema pisanju magazina Glamur, srebrna kosa je „prolećni trend koji kul devojke nose“.

„Primetili smo da jedna nijansa, postaje posebno tražena. Školjka-siva (oyster gray) je svež, biserni trend koji se pojavljuje širom Instagrama“, navodi se u članku.

Jedan frizer, Luk Heršeson, nedavno je rekao za britanski Vog: „U jednom trenutku bilo je strašno imati sedu kosu, ali sada ne poistovećujemo sedu kosu sa ‘starošću’. Posle karantina zbog pandemije, javio se osećaj slobode – mnogi nisu mogli kod svojih frizera dugo pa je seda kosa ‘izronila’' silom prilika, ali im se na kraju promena dopala.“

Stručnjaci savetuju da ne čupate sede vlasi. To neće sprečiti sledeću dlaku koja bude rasla iz istog folikula da bude bela. Ako uz to oštetite folikul dlake, može se desiti da imate manje kose.

Dr Lejla Asfor iz Britanskog udruženja dermatologa rekla je za Bi-Bi-Si da je farbanje kose veliki biznis:

„Projektovano je da će globalno tržište boja za kosu dostići vrednost od 33,7 milijardi dolara do 2030. godine. Jasno je da postoji potražnja.“

„Što se šire javnosti tiče, istraživanje bi moglo biti protumačeno kao korak bliže pronalaženju načina da sedim vlasima vratimo prirodnu boju. Međutim, rezultati ove studije na medicinskom polju donose bolje razumevanje uloga matičnih ćelija. Na primer, da proniknemo u prirodu najsmrtonosnijeg raka kože koji lečimo pod nazivom melanom“, objasnila je Lejla Asfor.

Prema njenim rečima, veza postoji i sa zdravstvenim stanjem alopecija areata, gde imuni sistem napada kosu i uzrokuje njeno opadanje, a vlasi kada ponovo porastu ponekad pobele.

Takođe, jedna od primena mogla bi se naći kod vitiliga – stanja kod kojeg se pacijentima javljaju bele mrlje na koži. Naučnici su pokušali hirurški da postave folikule dlake na zahvaćena područja kože kako bi pomogli regeneraciju boje kože uz pomoć pigmenta koji se nalazi u folikulu dlake.

„Neophodno nam je više istraživanja“, naglašava dr Asfor.

Dr Jusur al Nuaimi, iz Britanskog društva za kosu i nokte, ukazuje na to da je zdravlje vlasišta važno za održavanje dobrog rasta kose na glavi, posebno kako starimo.

„Nedavna studija na miševima doprinosi našem razumevanju samog folikula dlake, ali i mehanizama rada ćelija koje proizvode pigmente. Već otkrivamo više o potencijalu terapije matičnim ćelijama za stanja, uključujući gubitak kose, a studije kao što je ova, sa novim otkrićima o ćelijama koje su zadužene za boju, mogu dovesti do niza budućih opcija lečenja za naše pacijente“, poručio je dr Nuaimi.