Tuberkuloza jeste bolest prošlosti, ali i deveti uzrok smrtnosti u svetu

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ova zarazna bolest deveti je uzrok smrti na planeti, iako se već dugo čine napori da se iskoreni.

Gošća Jutarnjeg programa, dr Nataša Đurđević sa Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije navodi da ako krenemo od pretpostavke da bacil tuberkoloze postoji već 150 miliona godina, možemo reći da je to bolest prošlosti, međutim prema podacima SZO iz 2019. godine 1,4 miliona ljudi u svetu je preminulo od posledica ove bolesti, što znači da tuberkoloza i dalje predstavlja javno zdravstveni problem.

„Tuberkuloza je zarazna bolest koju uzrokuje bacil tuberkuloze, a prenosi se vazduhom od obolele osobe putem kapljica prilikom kašljanja, smejanja, govora koje slobodno lebde u vazduhu. Osoba se inficira inhalacijom, ali je bitno naglasiti da se neće sve osobe koje dođu u kontakt sa bacilom zaraziti i razviti bolest. Samo će 10 procenata inficiranih osoba razviti aktivnu formu bolesti, a to su osobe koje imaju smanjenu otpornost organizma, prevashodno usled postojanja drugih hroničnih nezaraznih oboljenja, usled loših uslova života i niskog životnog standarda, kontinuiranog stresa i mnogih drugih razloga“, objašnjava doktorka Đurđević.

Postavljanje dijagnoze tuberkuloze za lekare nekada predstavlja pravi detektivski posao, dodaje gošća Jutarnjeg programa. Simptomi koji se ispoljavaju kod ove bolesti mogu da se nađu i u sklopu drugih bolesti.

Prevashodno ukoliko postoji dugotrajni kašalj sa ponekad iskašljavanjem sukrvičavog sadržaja i ukoliko postoji temperatura, obično od 37,5 do 38 sa tendencijom porasta tokom dana, ako postoji noćno znojenje, gubitak apetita i gubitak u telesnoj težini, opšta slabost i malaksalost, to je nešto zbog čega pacijenti neizostavno moraju da se obrate lekaru.

Stopa obolevanja od tuberkuloze je u poslednjih deset godina u konstantnom padu. Notifikaciona stopa iz 2003. godine pokazuje da je tada bilo 37 obolelih na sto hiljada stanovnika, a prema poslednjim podacima, danas imamo devet novoobolelih na sto hiljada stanovnika. Što se Srbije tiče, mi odgovaramo evropskom proseku.

Kod nas se sprovodi primarna profilaksa imunizacijom be-se-že vakcinom za koju se slobodno može reći da je spasila čovečanstvo.

„Be-se-že vakcina se daje deci odmah nakon rođenja, najkasnije do 12. meseca pre svega zato što su novorođena deca neotporna na zarazne bolesti poput tuberkuloze i zato se vakcinišu prema obaveznom kalendaru vakcinacije“, naglašava doktorka.

Lečenje tuberkuloze

Najefikasniji vid lečenja ove bolesti je rano otkrivanje i započinjanje terapije na vreme. Obično se tuberkuloza leči šest meseci, ali ima slučajeva kada to traje i devet meseci u zavisnosti od oblika bolesti. Bitno je da se sprovede tačan vremenski period lečenja jer se na taj način smanjuje rizik od razvoja rezistentnih oblika bolesti, napominje dr Nataša Đurđević.

„Bolničko lečenje za pacijente koji su zarazni je neophodno, ali i za pacijente koji treba da se privikavaju na terapiju, kao i zbog praćenja neželjenih efekata lekova koji se daju za lečenje tuberkuloze i praćenje pridruženih bolesti koje pacijenti obično imaju. Kada se postigne pozitivan odgovor i obeskličenje pacijenta, onda se lečenje nastavlja u ambuantnim uslovima“, pojašnjava doktorka.