Optimizam jača imunitet

Biti optimista se svakako isplati - ne samo da smanjuje stres već jača imuni sistem, naročito protiv običnih virusa, rezultat je istraživanja koje su sproveli nemački i britanski naučnici. Tim američkih stručnjaka utvrdio je da osećanje beznađa kod žena povećava rizik i od šloga.

„Ranija istraživanja su pokazala da stres loše utiče na imuni sistem i da se ljudi pod stresom teže bore s bolestima", objasnio je nemački psiholog Heiko Šulc, navodeći da je cilj nove studije bio da se ustanovi da li pozitivni stav u životu može da smanji opasnost od bolesti.

Istraživači sa univerziteta Hamburg-Ependorf u Nemačkoj i Rohempton u Engleskoj pratili su 80 studenata podeljenih u dve grupe, pesimiste i optimiste, nekoliko dana posle ispitnog roka.

Ustanovili su da su optimisti bili ne samo pod manjim stresom od pesimista već da su pokazivali i daleko manji broj simptoma prehlade (začepljen nos, kašalj, upala grla, itd).

„Dok se optimisti koncetrišu na ispite, pesimisti teško izlaze na kraj s učenjem, više se forsiraju, izlažu većem stresu, pa su samim tim podložniji raznim viralnim oboljenjima", objasnio je profesor Klaus Vegele sa univerziteta Rohempton.

Veze između osećaja beznađa i šloga

Rezultati drugog istraživanja koje je sproveo tim američkih stručnjaka sa Univerziteta Minesota takođe su potvrdila da osećanje beznađa kod žena povećava rizik od šloga.

Zdrave žene koje hronično osećaju beznađe, češće imaju naslage u vratnim arterijama koje mogu da izazovu šlog, a veruje se da su izloženije i srčanim bolestima, prenosi zaključke istraživača časopis „Medikal džurnal" (Medical Journal).

Brojne studije već su dovodile depresiju u vezu sa povećanom sklonošću srčanim oboljenjima, a neke su ukazale i da optimizam može da predstavlja i prevenciju od ovih bolesti.

Međutim, američki tim nije analizirao zdravstveno stanje depresivnih žena kod kojih postoji opštiji problem sa spavanjem, apetitom i ukupnim raspoloženjem, već samo onih koje tokom dužeg vremena osećaju beznađe.

U istraživanju je učestvovalo 559 žena prosečne starosti 50 godina, koje nisu patile od kardiovaskularnih bolesti niti su imale povišen pritisak.

Eventualno beznađe ispitanica mereno je rezultatina popunjenih upitnika o budućnosti i ličnim ciljevima, dok je kontrola zdravlja uključivala i proveru debljine vratnih arterija uz pomoć ultrazvuka.

Utvrđeno je da su arterije deblje u proseku za 0,02 milimetara kod onih žena koje su izrazile beznađe u pogledu budućnosti i realizacije ličnih ciljeva, što medicinski predstavlja bitnu razliku, čak i kada se u obzir uzmu i drugi rizični faktori kao što su godine, rasa, prihodi i slično, navode autori studije.

Rukovodilac istraživanja Suzan Everson-Rouz istakla je da su nužne dodatne studije koje bi otkrile do kakvih psiholoških promena dolazi kod žena koje osećaju dugotrajno beznađe i kako te promene deluju na organizam.

Lekari takođe ukazuju da bi dodatna ispitivanja mogla da uključe i praćenje nivoa kortizola, poznatog kao „hormon stresa".