Na pragu novih načina lečenja leukemije

Japanski stručnjaci iz Istraživačkog centra za alergiju i imunologiju (RIKEN) u Jokohami uspeli su da identifikuju 25 različitih delova DNK-a, koji su naročito aktivni u obolelim ćelijama pacijenata kojima je dijagnostikovana leukemija.

„Ukoliko bismo razvili lekove protiv tih molekula, imali bismo prilično dobre izglede da eliminišemo matične ćelije leukemije koje ne mogu da budu uništene konvencionalnim lekovima protiv raka", objasnio je vođa istraživanja Fumihiko Išikava.

Stručni tim predvođen Išikavom upoređivao je matične ćelije leukemije 61 pacijenta sa krvnim matičnim ćelijama zdravih odraslih osoba.

Matične ćelije leukemije su kancerozne stanice iz kojih se rađaju nove ćelije tumora i koje pomažu da se rak raširi organizmom.

Razni lekovi protiv raka pomažu mnogim obolelim osobama da uđu u remisiju (stanje povlačenja bolesti), ali problem sa akutnom mijeloidnom leukemijom (AML) je u tome što se kod velikog broja pacijenata bolest vraća i dovodi do smrti.

„Sada smo identifikovali matične ćelije leukemije koje su odgovorne za vraćanje bolesti. Za nas je od najveće važnosti kako da prevaziđemo ponovno vraćanje AML-a", istakao je Išikava.

AML je bolest kod koje dolazi do naglog rasta abnormalnih belih krvnih zrnaca, koja ne mogu da se izbore s infekcijama.

Pacijenti ne samo da su podložni zarazama, već i gube crvena krvna zrnca, koja raznose kiseonik kroz organizam, pa zbog toga postaju umorni, skraćuje im se dah, a na kraju dolazi i do smrtnog ishoda.

Takozvani „ciljani" lekovi protiv raka, kao što su „glivek" ili „iresa" spasili su živote mnogim pacijentima koji su bolovali od leukemije.

Međutim, postoje desetine tipova ove bolesti, a sumnja se da svaka od tih formi ima i podtipove i da je možda za svaki od njih potreban tretman koji mora posebno da se usklađuje.

Čak i ciljani lekovi vremenom prestanu da deluju jer tumori mutiraju. Iako većina mlađih pacijenata i oko polovine starijih ljudi obolelih od AML-a bude izlečena, ukupna stopa izlečenja nije zadovoljavajuća.

Budući da se oboljenje vraća, tek 20 odsto obolelih od AML-a preživi pet godina od postavljanja dijagnoze, što je izuzetno malo tako da su stručnjaci u stalnoj potrazi za novim načinima borbe sa ovom opakom bolešću.