Psorijaza se ne leči, ali se može držati pod kontrolom

Osim što se procenjuje da u Srbiji oko 150.000 ljudi ima psorijazu, treba napomenuti i da se oko jedan i po do dva odsto svetske populacije suočava sa ovom bolešću. Procene o broju obolelih nisu precizne, s obzirom na to da oko 60 do 70 procenata obolelih ima manje razvijenu bolest koja zahvata manje od 10 odsto površine kože, tako da se oni ne javljaju lekaru i ne ulaze u registar obolelih, napominje gost Jutarnjeg programa dr Željko Mijušković.

„Do pre nekih četrdeset godina smatralo se da je psorijaza bolest kože i da se tu priča završava. Jesu neke ćelije kože odgovorne za to što nastaje psorijaza, ali unazad nekoliko godina se zna da nije samo to, već da je to sistemska bolest koja zahvata i druge delove organizma i da pacijenti sa psorijazom imaju veće šanse da obole od dijabetesa, infarkta srca i drugih kardiovaskularnih bolesti, poremećaja metabolizma i tako dalje. Generalno, prema nemačkom registru, pacijenti oboleli od psorijaze su gojazniji nego opšta populacija, tako da je i tu ustanovljena veza“, naglašava dr Mijušković.

Simptomi psorijaze su crvenilo kože, ljuspanje kože, svrab, a nekada i bol. Mogu se uočiti i promene na nokatnim pločama. Ono što je vrlo važno i što dermatolozi u prvoj fazi treba da pitaju pacijenta, napominje doktor, to je psorijazni artritis, odnosno zahvatanje zglobova kao jedna od najčešćih komplikacija, a može se reći i sastavni deo kliničke slike psorijaze.

„Kod psorijaznog artritisa se javlja ukočenost, bolovi u zglobovima i tetivama, zato treba voditi računa da se na vreme dijagnostikuje“, dodaje Mijušković.

Zašto i kada se pojavljuje psorijaza?

Za pojavu psorijaze su odgovorne i određene genetske predispozicije. Veća je šansa da će neko oboleti ukoliko su oba roditelja imala psorijazu ili samo jedan. To ne znači da će je dete automatski imati već samo da ima predispoziciju.

Psorijaza se može javiti u bilo kojoj životnoj dobi. Može se javiti na rođenju, a u literaturi ima podataka i da se kod jednog pacijenta pojavila u 108. godini. Međutim, postoje dva najčešća vrha učestalosti, a to su između 20. i 30. godine života i između 40. i 50. godine, ali se može javiti u bilo kojoj životnoj dobi.

Da li se psorijaza može izlečiti?

„Psorijaza ne prolazi ali se može držati pod kontrolom adekvatnim terapijama. Ja bih to uporedio sa hipertenzijom ili dijabetesom. Pacijenti kontrolišu svoje vrednosti nivoa šećera ili visinu pritiska, ali se ne može reći da više nemaju te bolesti, već da na adekvatan način leče ili kontrolišu svoju bolest“, naglašava dermatolog.

Medicina još ne zna šta je ključni razlog zašto se bolest javlja i zašto se određeni geni eksponiraju da bi došlo do nastanka bolesti. Ono što se sigurno zna jeste da kod određenih formi bolesti infekcija streptokokom može da pokrene psorijazu, kao i neki lekovi.

„Kod većine pacijenata nećemo uspeti da saznamo šta je uzrok, iako će veliki broj njih navesti stres koji se desio neposredno pre pojave promena na koži. Stres kao sistemski odgovor organizma je odgovoran i za mnoge druge bolesti koje mogu da nastanu, tako da je moguć uzrok pojave i ove“, ističe dr Željko Mijušković.

Predrasude koje prate ovu bolest

Psorijazu prate i brojne predrasude i važno je naglasiti da ne postoji način na koji bi se psorijaza mogla preneti sa jedne osobe na drugu, naglašava doktor Mijušković. Ipak, stigmatizacija tih pacijenata je velika i u razgovorima sa njima i članovima Udruženja obolelih od psorijaze uviđa se da ni lekari, možda, nisu dovoljno svesni koliko je ta stigmatizacija zastupljena.

„Ovi pacijenti imaju iste želje kao i svi drugi ljudi. Žele da idu na plažu, da plivaju, da se rukuju sa drugim ljudima, da budu u kontaktu, a nekada to bude onemogućeno. Pogotovo mlađi ljudi imaju veliki problem. Tako da bi trebalo naći načina kako da se pomogne tim pacijentima, a to je na prvom mestu adekvatno lečenje“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Mnogi misle, takođe, i da je psorijaza kozmetički problem, ali kako navodi doktor, postoje radovi nemačkih autora još iz pedesetih godina koji su potvrdili da je i arteroskleroza u vezi sa psorijazom. Pacijentima uvek više smeta ono što se vidi na koži nego ono što se ne vidi, ali moraju biti svesni da ta inflamacija koja se pojavljuje na koži postoji i unutar organizma.

Što se tiče kvaliteta života pacijenata obolelih od psorijaze, postoje validna istraživanja koja potvrđuju da je njihovo stanje jednako kao i kod pacijenata obolelih od drugih hroničnih bolesti – opstruktivne bolesti pluća, dijabetesa i slično. Tako da psorijaza odavno nije samo kozmetski problem.

Terapija

Uslovno se može reći da je lakši oblik bolesti ukoliko je psorijaza zahvatila manje od 10 odsto površine kože, a umereno teški i teški preko 10 odsto površine. Jedino se lakši oblici mogu lečiti lokalno, nanošenjem krema i masti. Sve preko toga nije moguće.

Od prošle godine o trošku Republičkog fonda je dostupna i takozvana biološka terapija koja je u svetu poznata već dvadesetak godina, tako da pacijenti koji ispunjavaju određene kriterijume i zadovoljavaju određene uslove primaju i ovu terapiju.

Prema proceni britanskih stručnjaka, ipak samo jedan odsto obolelih ispunjava ove kriterijume. To su uglavnom pacijenti koji su probali sve druge oblike lečenja i nisu uspeli ili su bili kontraindikovani sa nekim terapijama i treba da dobiju ovaj vid terapije koji je komforan, dobar i ima veoma dobar rezultat.

„Naše iskustvo za ove nepune dve godine je jako dobro. Mi smo davali ovu biološku terapiju i ranije u okviru raznih donatorskih programa i ti rezultati su daleko bolji nego što su, takozvani stari vidovi lečenja“, dodaje dr Mijušković.

Nažalost, niko ne može dati trajnu garanciju da pacijent koji dobije bilo koji vid terapije, pa čak i biološke, tokom šest meseci ili godinu dana, posle toga više nikada neće imati promene na koži. To je nemoguće reći i najčešće nije tako, ali ukoliko dobijaju određeni vid terapije koji im odgovara i koji je bezbedan za njega i pod kontrolom je lekara, to može veoma uspešno da se drži pod kontrolom, naglašava na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, dr Željko Mijušković načelnik funkcijske dijagnostike Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije.