Šta raditi sa hranom koja ostane posle praznika?

Na meniju, po pravilu, od mesa u svim oblicima do luka, jaja, sira, salata, peciva i slatkiša. Na kalorije i količinu se ne misli, pa često nakon praznovanja preostane hrane. Uglavnom se preostala hrana nosi kući ili se podeli sa prijateljima.

Međutim, ukoliko se sva ta hrana ne pojede ni narednog dana, pravila su jasna.

Pripremljena hrana nikako ne sme da se drži na sobnoj temperaturi, već u rashladnim uređajima. Tako se namirnice neće pokvariti, pa samim tim ni stomak.

„Kada je hrana termički pripremljena, kao što je pečeno meso, torte, kolači, oni mogu bez problema da se zamrznu i to je jedini siguran i bezbedan način da se na duže vreme očuva namirnica i da se spreči njeno kvarenje. Kada su u pitanju namirnice kao što su pirinač ili krompir, od tih ostataka se može pripremiti neko drugo jelo. Sve ono što se termički ne obrađuje recimo ostaci ruske salate i svega toga nije preporučljivo zamrzavati i najbolje je to potrošiti u roku od dva dana, držeći u frižideru“, kaže načelnica Sektora VMA za preventivnu medicinu prof. dr Sonja Radaković.

Kršenju ovih pravila najviše se raduju mikroorganizmi, a najmanje naš stomak.

„Na sobnoj temperaturi se mogu umnožiti do broja koji će zacelo izazvati gastro oboljenje, ali moguća su i druga oboljenja“, ističe Radakovićeva.

Dr Svetlana Mićić iz Doma zdravlja „Savski venac“ kaže da se dešava da je povećan broj pacijenata koji se javljaju posle praznika i većeg praznovanja.

„Uglavom su to gastrointestinalne tegobe - mučnine, nadimanja, neka povraćanja, pa do onih ozbiljnijih poremaćaja kada su u pitanju crevne infekcije“, objašnjava Mićićeva.

Ova stanja se mogu izbeći, ako se pridržava osnovnih smernica pripreme i čuvanja hrane, jer je uvek bolje sprečiti nego lečiti.

Hranu treba spremati u higijenski odgovarajućim uslovima, što znači na čistoj radnoj površini i sa čistim priborom, a pre pripreme, obavezno je oprati ruke sapunom.