I plastika uzrok gojaznosti i dijabetesa?

Rezultati nedavno objavljene španske studije pokazuju da i male doze jedinjenja poznatog kao bisfenol-A, koje se koristi u proizvodnji plastičnih posuda i ambalaže za hranu, može da podstakne reakciju u telu koja dovodi do hormonskog disbalansa.

Izveštaj objavljen u časopisu PloS One otkriva da bisfenol-A, koji se koristi svuda, od đubriva, preko zaštitnih slojeva u unutrašnjosti konzervi, do plastičnih boca za vodu, može usmeriti ćelije da „upijaju" više masnoće, što dovodi do povećane proizvodnje insulina, kojim organizam reguliše masnoće i ugljene hidrate.

Ako proizvodi previše insulina, telo može postati imuno na sopstvene mere kontrole, što za posledicu ima gojaznost i dijabetes tipa 2.

Anhel Nadal, koji proučava uticaj pomenute supstance na španskom Univerzitetu „Migel Ernandez", tvrdi da je konzumiranje hrane iz plastike koja sadrži bisfenol-A, isto kao da smo organizam ubedili da je „pojeo" više nego što jeste.

Stručni tim utvrdio je da supstanca utiče na pankreas, organ koji stvara insulin. Mala količina bisfenola-A može podstaći otpuštanje gotovo dvostruko veće količine insulina, koja je potrebna za razgradnju hrane.

Nadal i njegove kolege otkrili su da je čak i četvrtina milijarditog dela grama ozloglašenog jedinjenja dovoljna za početak ovakve reakcije!

Istraživanja širom sveta procenjuju da 90 odsto populacije u razvijenim zemljama ima u krvi visok nivo bisfenola-A i da nije dovoljno samo da se prestane sa konzumiranjem vode iz plastične ambalaže, kako bi se rešili te opasne hemikalije.

Doktor Nadal kaže da se supstanca koristi u svakodnevnim proizvodima, kao što su računi u prodavnicama i toalet papir i da može biti veoma štetan za trudnice i njihovu decu.

„Fetus nije samo izložen uticaju bisfenola-A, nego i višim nivoom insulina koji luči majka, a takvo okruženje fetusu može doneti mnogo štete", naglasio je doktor Nadal.

Bisfenol-A (BPA) je organsko jedinjenje koje se koristi u širokom spektru uglavnom plastičnih proizvoda. Iako su mnoge studije pokazale da negativno utiče na zdravlje, Svetska zdravstvena organizacija nije ograničila ni zabranila korišćenje te hemikalije u industriji, ali su Evropska unija i Kanada zabranile njegovu upotrebu u proizvodnji flašica za bebe.

Godine 2010. Kanada je postala prva zemlja koja je proglasila BPA toksičnim. Različite studije dovele su u vezu BPA s rakom prostate i dojke.