Pas sa dvojnim državljanstvom

Poreklo šarplaninca se može samo nagađati, a registrovan je još 1939. godine u Međunarodnoj kinološkoj organizaciji (FCI) pod imenom ilirski ovčar, da bi 18 godina kasnije, na zahtev Jugoslovenskog kinološkog saveza dobio naziv jugoslovenski ovčarski pas - šarplaninac.

Jugoslavije više nema, a iako je do sada bilo sporenja da li će šarplaninac biti makedonski ili srpski, njegov zvanični naziv, koji u sebi sadrži ime bivše jugoslovenske države do sada nije dovođen u pitanje, rekao je Tanjugu generalni sekretar Kinološkog saveza Srbije Mahmud el Dagistani.

Poznato je da se šarplaninac od davnina gajio u svim jugoistočnim planinskim područijima bivše Jugoslavije i da je najbrojniji bio na Šarplanini, a, kako kaže Dagistani, „kada je došlo do raspada jugoslovenske države, svaka republika borila se i otimala za što veći broj rasa".

Srbija je u toj „borbi" uspela da dobije dve rase - srpskog goniča i srpskog trobojnog goniča - s tim da je oko pripadnosti šarplaninca trebalo da se dogovori sa Makedonijom, koja je insistirala da ga prisvoji.

Ipak, Srbija je argumentima pokazala da je šarplaninac njen, s obzirom na to da ga na njenoj teritoriji ima najviše.

Međutim, Dagistani ističe da nije bitno da li će šarplaninac ostati „čisto srpska rasa" i da li će promeniti ime, već da je najvažnije da se očuvaju njegove osnovne osobine dobrog psa čuvara, zaštitnika svoga stada i neustrašivog borca protiv neprijatelja.

„Šarplaninac je pas čuvar koji bez greške i po cenu života čuva stado ili imovinu svoga gospodara. On je inteligentan i tvrdoglav pas, koga ne možete da podmitite ili okrenete protiv gazde", dodaje uzgajivač šarplaninaca i kinološki sudija Nenad Stojmenović.

Zaveden snagom i karakterom šarplaninaca, Stojmenović ih gaji već 30 godina, zato što je, prema njegovim rečima, sa šarplanincima lako raditi, jer uspešno obavljaju svaki zadatak i poštuju gazdu, zbog čega su omiljeni među vojskom i policijom.

Naši primerci najkvalitetniji 

Iako naglašava da šarplaninac ima dvojno državljanstvo - jer je pola je naš, pola Makedonac, pošto je 75 odsto teritorije na kojoj živi u Makedoniji, a ostali deo je u Srbiji - na Kosovu i Metohiji, Stojmenović takođe smatra da šarplaninac pripada Srbiji, no ne zbog ljubavi prema toj rasi, već zato što se najviše šarplaninaca gaji i živi na teritoriji Srbije i tu su mnogo kvalitetniji i bolji nego u Makedoniji.

Uvaženi kinološki sudija je u izjavi agenciji Tanjug objasnio i da nema bojazni da će Srbija ostati bez šarplaninca, jer su u međuvremenu „Albanci psa koji je zapravo šarplaninac prekrstili u 'delta iliri', prijavili ga kao svoju rasu sa novim standardom i tako je predali FCI na usvajanje".

Sličan stav imaju i u Kinološkom savezu Srbije, jer kako kaže Dagistani, Kosovo nije država za sebe, a i da jeste, trebalo bi prvo da se učlani u FCI da bi uopšte mogla da razmišlja o šarplanincu.

I dok su kinolozi poprilično sigurni da šarplaninac može da ima samo srpski pasoš, o pravom poreklu te pasmine nema sigurnih podataka.

Na osnovu istorijskih podataka, veruje se da preci šarplaninca potiču od molosa drevnog Tibeta, sa obronaka Himalaja. Na Balkan je došao sa legijama Aleksandra Velikog, gde se i zadržao.