"Klub vrištanja" otvoren u Milanu – zajedničkim urlikom protiv stresa

U Milanu su zato odlučili da probaju nešto neobično: da se protiv stresa bore zajedničkim vikanjem.Tako je nastao prvi milanski „Scream Club”, u kome se ljudi okupljaju na javnom mestu i na dogovoreni znak svi zajedno počinju da viču. Cilj je da se na nekoliko trenutaka oslobode frustracije, nasmeju i upoznaju ljude koji se suočavaju sa sličnim svakodnevnim problemima.

Prvo okupljanje održano je 28. oktobra u milanskom kvartu Siti Lajf, na inicijativu društvenog projekta „Il Milanese Imbruttito”, koji na satiričan način prikazuje svakodnevicu stanovnika grada. Zajednički urlik predvodio je Luka Abresija, poznat po duhovitim intervjuima, a posle grupnog „pražnjenja” učesnici su nastavili druženje uz aperitiv.

Od svađe do stotina ljudi koji zajedno viču

Ideja nije nastala u Milanu. Počeci se vezuju za Čikago, gde su Emanuel Ernandez i Elena Soboleva osnovali prvi „Scream Club”.

Sve je počelo na šetnji pored jezera Mičigen, kada su se posvađali. Ernandez je osetio potrebu da vikom izbaci nagomilanu napetost i predložio je partnerki da to urade zajedno. Pronašli su mesto za koje su mislili da je dovoljno izolovano, ali su ih primetili prolaznici. Umesto da se povuku, pozvali su ih da im se pridruže, i ljudi su prihvatili.

Tako su nastala redovna okupljanja, svake nedelje u čikaškom parku Linkoln, na obali jezera. Ubrzo su im se pridružile stotine ljudi, a inicijativa se proširila i na druge američke gradove. Danas postoji i internet platforma na kojoj učesnici mogu da postavljaju snimke svojih urlika i slušaju tuđe.

Zašto je lakše vikati u grupi

Italijanski psiholog Mateo Merigo kaže da je ovakvo izražavanje napetosti samo jedan od mnogih oblika emocionalnog pražnjenja, ali da je važno što se odvija u grupi.

„Često pomislimo: da, vičem u svojoj intimi, ali možda izgledam kao ludak dok to radim. Kada, međutim, to radi mnogo ljudi istovremeno, taj čin postaje društveno prihvatljiv”, objašnjava Merigo.

Prema njegovim rečima, grupno iskustvo može da smanji osećaj stida i usamljenosti. Čovek shvata da nije jedini pod pritiskom i da i drugi imaju potrebu da se oslobode frustracija.

„Osećamo se manje usamljeno jer se stvara neka vrsta nesvesnog kolektiva te shvatamo da je i naš bol zajednički”, kaže psiholog.

Grupna dinamika, međutim, ne deluje na sve isto. Neko će pokušati da viče glasnije od ostalih, neko će ohrabrivati druge, a mogu se razviti i različiti oblici povezivanja i novih poznanstava.

Trend u oslobađanju od stresa

Rage Room, odnosno prostorije u kojima ljudi razbijaju predmete, joga smeha i druge kolektivne aktivnosti za oslobađanje od napetosti poslednjih godina su sve češće.

Merigo upozorava da i ovakve inicijative mogu postati prolazni trend. Važno je, kaže, sačuvati njihovu prvobitnu ideju i ne dozvoliti da je vremenom potisnu različite grupne dinamike.

Za sada, milanski “klub vikanja, vrištanja ili urlanja”, kako vam je draže, nudi jednostavnu poruku: ponekad nije potrebno mnogo da se osećamo bolje, dovoljno je da zastanemo i shvatimo da nismo jedini kojima je mnogo toga preko glave. I zaurlamo zajedno. Možda taj zajednički urlik neće rešiti probleme učesnika, ali bar na nekoliko trenutaka može da učini da se njegovi stanovnici osećaju manje usamljeno.