Zašto na jesenju ravnodnevicu noć i dan zapravo ne traju isto

Polako još jedno leto ostaje za nama. Sezona se za nas na severnoj hemisferi završava 22. septembra, i ulazimo u jesen.

Trenutak je obeležen jesenjom ravnodnevicom, što je trenutak kada sunce prelazi nebeski ekvator, krećući se ka jugu, a dani postaju kraći od noći. Tačan trenutak kada se ovo dešava je 20.19 po našem vremenu 22. septembra i uzrokovano je kretanjem Zemlje duž njene orbite, postepeno naginjući severnu hemisferu od Sunca.

Naziv ravnodnevica potiče od latinskog aequus, što znači jednako i nox, što znači noć. Otuda se kaže da je ravnodnevica kada su dan i noć iste dužine, što bi bilo tačno da Zemlja nema atmosferu.

Efekat vazduha koji udišemo jeste da savija svetlost sa Sunca, tako da zapravo vidimo našu matičnu zvezdu na horizontu pre nego što je zaista izašla, a zatim ponovo odmah nakon što zađe. Ovo daje nekoliko dodatnih minuta dnevne svetlosti tokom ravnodnevice.

Nekoliko dana kasnije, dužina dana i noći se zaista izjednačuju. Ovo je poznato kao ekviluks i dešava se 25. ili 26. septembra, u zavisnosti od geografske širine na kojoj se nalazite. Za nas u Srbiji će biti 25. septembra. Lokacije na ili blizu ekvatora nikada nemaju jednak dan i noć.

„Ekviluks“ potiče od latinskih izraza za jednako (equi) i svetlost (lux). Pa kako da saznamo koji datumi odgovaraju opisu i kvalifikuju se kao zaista jednaki dan i noć?

Da bi izmerili podelu dana/noći u rasponu od 24 sata, astronomi koriste uobičajene definicije izlaska i zalaska Sunca. Jednostavno rečeno, izlazak Sunca se definiše kao kada se pojavi prvi deo Sunčevog diska, a zalazak Sunca je kada poslednji deo diska nestane.

Izračunavanjem dužine dana između ta dva trenutka, otkrivamo da dva datuma svake godine dostižu ravnotežu u većini geografskih širina.

Na severnoj hemisferi, ovo se dešava nekoliko dana pre prolećne ravnodnevice (vernalne ravnoteže) i nekoliko dana posle jesenje ravnodnevice. Južno od ekvatora, obrnuto je.