Pogled sa Mont Everesta – iskustvo srpskog alpiniste u osvajanju vrha sveta

Najvišu tačku na planeti, Aleksandar Milosavljević osvojio je 15. maja 2025. godine, u ranim jutarnjim satima po srpskom vremenu, i tako postao deseti srpski planinar koji je uspeo u ovoj, nimalo lakoj misiji.

Aleksandar kaže da je Mont Everest dugo bio želja kao jedan od vrhova u okviru Izazova Seven Summits: „To je uspon na sedam najviših vrhova na svih sedam kontinenata, tako da je, posle pet godina, došao na red i Everest“.

Za ekspediciju ovog tipa neophodne su fizičke i mentalne pripreme.

„Everest definitivno nije vrh na koji se penje tako što se spremate mesec dana u teretani. Priprema jako dugo traje. U mom slučaju od kraja 2022. godine“, objašnjava planinar.

Prema njegovim rečima, teže je psihički se spremiti, jer se nikada ne zna šta penjača čeka na toj planini: „Bilo je tu svega i svačega i trenutaka kad čovek hoće da odustane, pa treba da naterate sebe da nastavite dalje“.

Visinske pripreme za najveći uspon na planeti 

Ekspedicija je trajala 43 dana pa je još jedna od ključnih stvari sa kim se ide na takav put. Aleksandar je u Nepalu već bio i već bio iskusan kada je komunikacija sa Šerpasima u pitanju.

„Moram da kažem da su oni zaista jedna divna nacija i da je zaista uvek uživanje. Posmatraju nas kao turiste, ali većim delom kao prijatelje i znaju da treba da vas popnu na planinu i da vas vrate odozgo. Tako se i ponašaju sa vama, non-stop vas opuštaju, stalno se trude da tu budu uz vas, da pomognu sve što treba, da vam olakšaju boravak u Nepalu“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Boravak u Nepalu, privikavanje na klimatske i sve ostale uslove, uspon na nadmorsku visinu od 5.000 metara samo su deo pripreme za osvajanje Mont Everesta.

Posle desetak dana boravka u Nepalu, Aleksandrova ekipa stigla je u bazni kamp koji je smešten na visini oko 5.500 metara.

„Tu smo bili dve-tri nedelje, dosta vremena provodite na treninzima na Kumbu glečeru koji je neposredno ispod kampa. U tim trenucima vežbate tehniku i načine disanja, spremate se fizički za ono što vas čeka“, istakao je Aleksandar i dodao da deo tih visinskih priprema podrazumeva i rukovanje opremom.

Takođe, postepeno se telo navikava na veće visine – po 500 metara kako bi učesnici ekspedicije bili spremni za takozvani samit puš (Summit push).

Kao najteži trenutak tokom 43 dana ekspedicije, Aleksandar izdvaja gubitak dva člana tima: „Imali smo tu nesreću da su u našem timu dva člana izgubila svoje živote. Jedan je brat Goša iz Indije, a drugi je Santijago sa Filipina“. Kada se dese nesrećni slučajevi najviše se razmišlja o odustajanju. Jedan član tima je odlučio da ne nastavi uspon nakon Santijagove smrti.

Na vrhu sveta – vetrovito i hladno

 Dolazak na vrh može da bude haotičan zbog velikog broja planinara. Aleksandrov tim se popeo u ranom delu sezone pa nije bilo gužve.

„Stigli smo na vrh, jako brzo se tu dešavaju stvari. Prvo što je vetar bio užasan i veliki minus“, opisuje planinar i dodaje da pola minuta ili minut možete da provedete gledajući sa vrha sveta, fotografišući, a zatim se put nastavlja.

Polako dolaze druge ekipe i planinari se trude da se ne sudaraju na uzanim delovima staze.

Fotografija, sa kojom se slikao na Mont Everestu, bila je izvor snage za Aleksandra: „Fotografija porodice je nešto što je mene guralo u trenucima kad mi je najteže. Izvukao bih tu sliku, pogledao, to traje par sekundi i onda nekako se osvestite i nastavljate dalje“.

Silazak sa vrha Himalaja može da bude opasniji nego uspon. Penjači žure ka vrhu, ali i niz planinu jer boravak na tim visinama nije nimalo bezazlen.

„Hillary Step je deo gde, danas ružno zvuči, ali preskačete tela penjača koji su tu ostavili svoje živote. Trudite se da ispoštujete i ekipu koja ide odozdo, a i da vi možete da siđete“, priča Aleksandar.

Za njega se osvajanje vrhova nije završilo nakon ekspedicije na Mont Everest. Popeo se na četiri od sedam najviših vrhova koliko je na listi Izazova Seven Summits. Sledeći je u planu da bude osvojen u januaru.

„Dok sam aklimatizovan, u januaru putujem na Antarktik. U Srbiji imamo samo jedan uspon na Mount Vinson, i to iz devedesetih godina, tako da ovo zaista dugo, dugo niko nije odradio. Ako postoje sponzori koji su voljni da pomognu u tom poduhvatu, mogu nam se javiti uvek“, poručuje Aleksandar Milosavljević.