Gardijan: Da li je došao kraj beogradskoj klupskoj sceni na Dunavu

Već 20 godina, splav „Zapa barka“ nalazi se na Dunavu u centru Beograda. Ljudi koji su krenuli u provod prelazili bi preko uzane daske kako bi ušli na splav, zatim bi plesali uz živu muziku i di-džejeve na drvenim podovima ili bi tu ostajali celu noć kako bi videli Sunce koje se izlazi iznad vode. Međutim, u junu 2024. godine snabdevanje splava električnom energijom je iznenada prekinuto, a barža je odvučena na novu destinaciju daleko od centra grada, piše Gardijan.

Opisujući fenomen zabave na beogradskim splavovima, britanski medij navodi primer „Zapa barke“, jednog od objekata na vodi koji su građeni na dve beogradske reke, Dunavu i Savi, još od 1960-ih.

Meštani splavove koriste leti kao odmarališta na obali reke, okupljaju se sa prijateljima na roštilju kada temperature mogu da dostignu 38 stepeni. Porodice kupuju vezove na 99 godina i mogu da renoviraju svoje splavove u okviru određenih parametara.

Otprilike u vreme kada se Jugoslavija raspala, ranih 1990-ih, nova vrsta hedonističkog splava je uzela maha, piše Gardijan. Meštani pionirskih vizija privezali su velike splavove i pretvorili ih u ad hok barove i klubove, hraneći se mračnom i nervoznom energijom Beograda. Na nekim je puštana tehno muzika, drugi su replicirali poznate gradske kafane: taverne u stilu pabova u kojima muzičari sviraju „ciganski džez“.

Bendovi romskih trubača okupili bi publiku u gradu koja bi ih pratila ulicama sve do splava gde bi zabava zaista počela. Najlegendarniji splav bio je „Crni panter“, koji je privukao globalnu pažnju 2008. godine kada je bend „Polis“, posle koncerta u Beogradskoj areni, svratio da ga pogleda. Požar je kasnije te godine uništio „Crnog pantera“.

Upravo u to vreme, navodi Gardijan, ljudi koji su živeli u blizini reke počeli su da se žale da su splavovi počeli da izmiču kontroli: bili su neregulisani, zakoni o licenciranju su bili slabi, zabave su bile divlje i ponekad nasilne. Mnogi ljudi više nisu mogli da vide reku i konstantna buka im je smetala da spavaju. I grupe za zaštitu životne sredine žalile su se na štetu koju je rekama prouzrokovalo loše upravljanje otpadom.

Poziv na regulaciju čuo se 2022. godine, nakon pandemije, a prihvatio ga je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, koji je doneo mere za uklanjanje najmanje dve trećine od 300 splavova koji se nižu uz reke u centru grada. Do sada je sklonjeno preko 70, uključujući i 10 velikih splavova-klubova koji su prebačenu na novu, privremenu lokaciju, nekoliko kilometara udaljenu, između mosta na Adi i Gazele. „Zapa barka“ je bio jedan od njih.

Di-džej Marko Milić rekao je da je posećenost ovog leta bila dobra, jer su Beograđani hrlili da podrže svoje omiljene splavove uprkos promeni lokacije. Sada je, međutim, barža prilično mrtva. Milić je nekada vikendima puštao muziku stotinama ljudi, ali je u toploj oktobarskoj subotnjoj noći atmosferu pravio za samo petoro ljudi.

„Predaleko smo tako da nikome više ne može smetati da siđe ovde dole“, rekao je Marko. On veruje da će do novog preseljenja – daleko izvan grada – proći dve godine.

„Zapa“ je imao sreće, uslovno govoreći. Mnogi drugi manji, nezavisni splavovi, kao što je kultni plesni klub „20/44“, odvučeni su 20 kilometara uzvodno do neke vrste groblja splavova gde su ostavljeni da trunu ili budu opljačkani. 

Beograd je podeljen oko uklanjanja splavova. Milica Jovanović jedna je od brojnih Beograđana koji su duboko pogođeni gubitkom kluba 20/44. „To je bila moja crkva i to se ne može zameniti“, rekla je Milica dok je razgledala splav tokom poslednje posete i dodala da je uklanjanjem splavova „izbrisana cela društvena scena jedne generacije“.

Gardijan navodi da neki uklanjanje splavova vide kao pozitivnu stvar. Vlasnik 30-godišnjeg bara „Brodić“, Bane Susić, kaže da bi poželeo mirniji život ako bi ga preselili nizvodno: „Sada obala izgleda čistije, više kao moderan grad koji funkcioniše, a da sve ove strukture ne guše reku“.

Neki su u početku podržavali mere, ali sada žale zbog toga. Maja Đurić je bila zainteresovana za regulaciju iz ekoloških razloga, ali je shvatila da se organska društvena funkcija koju obavljaju mnogi splavovi zamenjuje sterilnom, blistavom obalom reke, koja služi uglavnom eliti.

„Ono čemu svedočimo je prikradanje komercijalizacije sa vrlo malo transparentnosti i još manje konsultacija sa zajednicom“, istakla je Đurićeva.

Ipak, to je deo šireg trenda da Beograd gubi svoje andergraund barove i nezavisne prostore zbog brzog razvoja. Ova promena usmerava ljude nazad na privatne splavove namenjene provodu sa prijateljima, zaključuje Gardijan.