Od udice do trofeja, on ribolovačke priče pravi večnim

Da bi bio uspešan u svom neobičnom zanatu, Nenad Lovrenski iz Novog Kneževca mora dobro da poznaje anatomiju ribe, da bude dobar hemičar i vešt sa iglom i koncem.

Preparator je i vajar koji stvara obris ribe u nekom dugotrajnom materijalu. Korišćenjem četkice, boje i laka uobličava svoj rad. Najvažnije je da se u celosti sačuva koža, koja je predhodno bila zamrznuta.

„Koža kad se očisti i sve to, potapa se u hemijski rastvor gde može da ostane do 24 časa. U tom vremenu mi moramo da namestimo telo koje je odgovarajuće proporcije te ribe koju želimo da namestimo. I oblik i figuru. Naknadno sve to menjati je jako teško, gotovo nemoguće“, kaže Nenad Lovrenski.

U gornjem toku reke Tise malo koji ribolovac nije upecao primerak za pamćenje. Uroš Vidović čim je izvadio velikog smuđa iz Tise znao je šta će sa njim.

„Odlučio sam da se to ovekoveči i ta riba je stavljena u restoran da svi ljudi mogu da vide šta sve ova reka pruža“, objasnio je ribolovac iz Kanjiže Uroš Vidović.

Čarda u priobalju je i svojevrsni muzej prepariranih primeraka riba ulovljenih u Tisi kod Kanjiže.

„Dosta gostiju ne može da poveruje da je ta riba preparirana. Pretežno misle da je plastična. Moramo dugo vremena da ubeđujemo goste da je prava, dok ne pokažemo rez gde je sečena i ostalo da vide oni da je pravi zubi u pitanju, da su peraja prava“, kaže ugostitelj iz Kanjiže Ratko Cincar.

Sportski ribolovci iz cele Srbije najčešće donose ribe za prepariranje. Ribolovačka etika se poštuje, ne prepariraju se vrste u toku lovostaja ili mresta. Odluka o prepariranju se donosi u kratkom roku nakon ulova i riba ne sme da ima fizička oštećenja.