Na župskim poljanama živeli su ljudi, a stanovalo vino

Na vinskom putu Srbije, na raskrsnici sa severa na jug i sa istoka na zapad, nedaleko od Kruševca, na putu za Kopaonik leži župska okeanija vina, da putnicima pokaže svu toplinu gostoljublja i bogatstvo župskog kulinarstva. Župa aleksandrovačka je stara oblast i u njoj vekovi nisu prošli uzalud.

Vinski put kroz Župu aleksandrovačku vijuga kroz 3.000 hektara vinograda i 70 vinarija. Blaga klima, koja je oblikovala ove vredne ljude, pružila je mogućnost da se razvije seoski turizam.

„Možemo da organizujemo obilazak vinograda i vinarije. Pored toga, možemo da ponudimo i smeštaj od pre godinu dana“, kaže Milan Spasić, vinar iz Tržca.

Prema rečima Momčila Minića, takođe vinara iz Tržca, od vinskih bačvi može se napraviti etno selo: „Imamo šest vinskih bačvi sa francuskim ležajem u svakoj“.

„Mi ovde spremamo kao kad ljudi dolaze na slavu, sve od predjela, hladnih, toplih. To su pršute, suvo meso, neka vrsta slanine, pasulj prebranac, sarme. Sarme su naš glavni specijalitet“, otkriva Saša Nikolić, vinar iz Vitkova.

Autohtone sorte grožđa tamjanika i prokupac uzgajaju se u aleksandrovačkom kraju vekovima. O tome svedoče sezonsko vinarsko-vinogradarske naseobine, stare župske poljane.

Župske poljane, dom Lejdi of Aleksandrovac, Madam de Vitkovo i Venus de Župa

U svakoj poljani zbijene su kuće sa uskim sokacima i centralnim trgom. Vinski podrumi građeni su od kamena, a kuće iznad od blata, drveta i nepečene cigle. Župske poljane su naseobine u kojima su nekada živeli ljudi, a stanovalo vino.

Viševekovnu tradiciju vinarenja u Župi čuva za buduće generacije, jedinstven na ovim prostorima, Muzej vinarstva i vinogradarstva, a svetsku kulturnu baštinu Zavičajni muzej u Aleksandrovcu.

„Život u Župi traje neprekidno 7.000 godina. Najbolji dokaz za to su ove tri venere koje se nalaze pored nas. Pripadaju Vinčanskoj kulturi i zovu se Lejdi of Aleksandrovac, Madam de Vitkovo i Venus de Župa ili Miladija, Grozdana i Ružica na srpskom, a ova četvrta koja je pronađena prošle godine, najmonumentalnija među njima tek treba da dobije ime“, priča Ivan Brborić, direktor Zavičajnog muzeja u Aleksandrovcu.

Brojne građevine svedoče i o srednjovekovnoj istoriji ovog kraja: manastiri Drenča, Rudenica i grad Koznik.

U Župi se berba grožđa slavi kao opštenarodno veselje.

Skoro šest decenija organizuje se privredno-turistička manifestacija Župska berba sa čuvenom Vinskom ulicom i fontanom vina. Na hiljade gostiju okupe i Julske župske igre, Bucini pozorišni dani, a ove godine obnoviće se i festival klasične muzike „Koz art“.

Mnogo je razloga da dođete u Aleksandrovac i osetite dušu blagorodne Župe.