Kako momci sa Kopakabane i Afrikanci preživljavaju minus u Srbiji

Brazilac Tiago Fereira prvi put je doživeo pravu zimu u Srbiji. I to pre pet godina kada je odlučio da živi u Srbiji. Na račun Rija šali se ceo Brazil, za njih je plus 15 zima.

„Mnogo je hladno, mi ne znamo šta ćemo sa sobom. I onda kad dođemo ovde i kad je minusu i kad ne nosiš rukavice bole te prsti, u početku, par puta, dok nisam naučio da hodam po ledu sam se okliznuo i pao nekoliko puta“, ističe Tiago.

Kada je to prebrodio, kaže, onda se prvi put sankao, grudvao sa prijateljima, ali i postao skijaš. Dvadesetšestogodišnji Brazilac zimu nije doživeo samo u prestonici – gde živi.

„Van grada za vreme zime zaista onda moraš da ložiš vatru, kad nije sve toliko toplo, kad je kupatilo uvek ledeno hladno kako da se sad kupaš, tuširaš ujutru kad je zima baš je teško. Iako su mi ljudi govorili da ću brzo početi da mrzim zimu i sneg. To se još nije desilo, još se radujem“, jada se mladi Brazilac.

Alberto iz Gvineje Bisao više se ne raduje. Pre tri i po decenije odlučio je da mu Beograd bude stalna adresa.

„Kada smo došli, mi smo imali toplotu iz Afrike i mogli sve da pobedimo. A sada već, nikada ranije nisam nosio kapu, sad nosim kapu i vidi kakav mi je šal. Ja se oblačim toliko. Čak i kad uđem u neku prostoriju sa prijateljima oni mi kažu: 'Ajde skidaj', ja kažem: 'Ne!' I stvarno ne skidam dok mi ne bude pretoplo. Da skinem kada uđem, to nema šanse“, objašnjava Afrikanac Alberto Diaz.

Pamti i veću studen, ali se seća i prvog susreta sa ledom.

„Mi u Africi sneg samo gledamo na slici kada vidimo u udžbenicima. Kada je pao pravi sneg mi smo svi izašli napolje da se slikamo i da pošaljemo našima kući da vide. A kad su videli oni su se uplašili, mi smo na ledu“, uz osmeh dodaje Alberto.

Čini se da stranci potvrđuju da sa godinama, ljubav prema zimskom vremenu opada.

„I zaista nešto što volim u Srbiji jeste da imamo sva godišnja doba“, kaže Tiago.

„Ako ne moram da izađem ne izlazim, ako moram izlazim i tako“, priznaje Diaz.