Hlebovac, nova svetska superhrana
Pripadajući porodici smokava, latinskog naziva Artocarpus altilis, hlebovac bi mogao da postane nova svetska superhrana. Njeni veliki žuto-zeleni plodovi veličine fudbalske lopte mogu da se kuvaju, peku, prže ili mrve u brašno mogli bi da posluže za hranjenje sve veće svetske populacije.
Хлебовац, нова светска суперхрана
Evropljani su prvi put došli u dodir sa hlebovcem 1769. godine kada je kapetan Kuk stigao na Tahiti, gde su naučnici u njegovoj posadi imali zadatak da popišu sve nove vrste. Botaničar Džozef Benks shvatio je da se radi o vrlo specifičnoj biljci koja može da posluži kao izvstan izvor kalorija.
Benks je predložio kralju Džordžu Trećem da hlebovac iskoristi za hranjenje robova na plantažama šećera u britanskim kolonijama u Karibima. Britanskom kralju se dopala ideja. Robovima ne toliko - odbijali su da jedu hlebovac, a jedino ostrvo gde je prihvaćen jeste Jamajka gde je biljka veoma popularna.
Današnji stručnjaci se slažu da je Benksov izbor bio odličan, jer mnogi od njih veruju da je hlebovac sledeća svetska superhrana.
Jedno drvo može da rodi i do 200 kilograma voća po sezoni. Raste izuzetno brzo i počinje da daje plodove već posle tri do četiri godine, a osim toga ne zahteva mnogo brige.
Povrh svega, plodovi su veoma hranjivi. Imaju veliku količinu skroba, a udeo ugljenohidrata jednako je krompirima, kukuruzu i pirinču. Sadrže i dobru količinu vlakana, minerala (kalijum, fosfor i kalcijum) i vitamina.
Još jedna fantastična karakteristika hlebovca jeste da uspeva u tropskim i suptropskim predelima, gde danas u svetu živi oko 80 odsto ukupne populacije gladnih.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар