Živeo na kopnu, sejao smrt u vodi!

Stručnjaci su sada gotovo sigurni – kosti iskopane u marokanskom delu Sahare pokazale su im da je spinosaurus, najveći grabljivac koji se pojavio na Zemlji, mnogo više terorisao životinje u vodi nego na kopnu.

Jer, jedini poznati dinosaurus koji se savršeno prilagodio životu u vodi pre 100 miliona godina, imao je male nozdrve povučene skroz pozadi na lobanji koja liči na krokodilsku.

To mu je omogućavalo da diše i kada mu je glava bila do pola u vodi.

Takođe, imao je zdepaste noge, dugačka stopala i velike, pljosnate kandže, što je naučnike dovelo do zaključka da je možda imao i plovne kožice.

I zubi su mu bili nešto drugačiji – nisu bili oštri poput noža kao kod ostalih kopnenih grabljivica, već pod takvim uglom da su mogli mnogo bolje da se koriste za mekši ulov, poput ribe.

„Životinja koju mi danas 'oživljavamo' je bila toliko bizarna da će naterati eksperte za dinosauruse da ponovo razmisle o mnogim stvarima u koje su do sada bili sigurni o tim praistorijskim životinjama“, smatra Nizar Ibrahim, paleontolog sa Univerziteta „Čikago“. 

„Za sada, spinosaurus je jedini dinosaurus koji je pokazao ove adaptivne sposobnosti.“

Odrasla jedinka težila je oko 20 tona i dostizala 15 metara dužine, što ovu vrstu čini dužom od najdužeg poznatog primerka tiranosaurus reksa.

U vodi, veći deo njenog tela je bio pod vodom, gotovo sve osim dvometarskog „peraja“ na leđima.

Dugo su pojedini stručnjaci verovali da je spinosaurus živeo isključivo u vodi, na osnovu studija o njegovoj anatomiji i staništu.

Tu ideju su potkrepili kineski naučnici koji su našli zube sa hemijskim sastavom na sebi koji ukazuje na morsku hranu.

Inače, spinosaurus je prvi put identifikovan na osnovu kostiju nađenih u Egiptu 1911. godine. Fosilne ostatke koji potiču od pre 95 miliona godina prvi je opisao nemački paleontolog Ernst Stromer.

Međutim, uništeni su tokom bombardovanja Minhena od strane britanske avijacije u aprilu 1944. godine, kada je razoren i Državni paleontološki muzej u tom nemačkom gradu.

Najnovije analize su proizvod povezivanja Stromerovih beleški koje su „preživele“, starih muzejskih primeraka i novih fosilnih ostataka otkrivenih u 97 miliona godina starim sedimentnim saharskim stenama u Maroku, poznatim i kao Kem Kem.

Najvažniji fosil bio je veći deo skeleta koji je nekako našao svoj put od lokalnog kolekcionara fosila do milanskog prirodnjačkog muzeja.