Pre u hotel nego u iznajmljen stan

Život u hotelu zvuči kao luksuz. Ne i za Jona Sterijana koji je u tome našao dobru računicu. Umesto da polaže račune stanodavcu, student prava iz okoline Vršca, već pola godine, ključeve svog doma poverava recepcionaru.

Dvokrevetnu sobu koju deli sa cimerom, plaća 12.000 dinara mesečno.

„Odlučio sam se za ovaj hotel, prvenstveno zbog cene koja odgovara mom budžetu i blizine fakulteta. Jedini račun koji plaćamo je stanarina, a struja i grejanje su uračunati“, objasnio je Sterijan.

Tome treba dodati i sređivanje sobe, čiste peškire dva puta sedmično, ali i hranu i pranje veša po povoljnijim cenama.

Jednokrevetna soba mesečno staje oko 19.000 dinara. Zato se mnogima život u hotelu u centru Beograda isplati, iako se stanovi u prestonici izdaju za trećinu jeftinije nego prošle godine.

Interes su našli i hotelijeri. Zbog velikog broja praznih soba, pojedini hoteli u prestonici u društvenom vlasništvu, nude sobe po povoljnijim cenama na duži period.

Prema rečima radnice u hotelu, Gorice Avramović Palašti, glavni razlog je popunjenost kapaciteta.

„Budući da su troškovi veliki naravno da nam se isplati, a zainteresovanost je velika“, istakla je Avramović Palašti.

Više od polovine smeštajnih kapaciteta u Srbiji ne može da se takmiči na međunarodnom turističkom tržištu, kažu u Udruženju hotelijera. Kad su sobe prazne, poručuju, isplati se izdati ih i jeftinije.

„Osnovno je da krevet ne sme biti prazan. Svaki krevet, ležaj, soba, ukoliko niko nije boravio, to je gubitak u nepovrat“, naglasio je Georgi Genov iz Udruženja hotelijera.

Godine nemara u hotelima koji su u društvenom vlasništvu, teško je sakriti. Izdavanjem soba po povoljnijim cenama na duži period, kažu zaposleni, makar pokriju troškove. Svesni su i oni, kao i stanari, da je to prelazno rešenje.