„КУД Идијоти“ – боље издати књигу него пријатеља

Када су момци који су одрасли у радничким породицама поред бродоградилишта у Пули направили свој панк бенд, то је било логично за ране осамдесете. „КУД Идијоти“ – са Бандјера росом испод петокраке, борили су се против социјалних неправди и Туђмановог система и свима поручивали: „Истра ти материна“. Jедан од њих недавно је плакао у центру Београда.

Момци одрасли поред пулског бродоградилишта „Уљаник“, фасцинирани „Рамонсима“ почетком осамдесетих праве свој бенд. Поставе се мењају до 1985. када два радника „Уљаника“, ноћни чувар установе за психијатријске болеснике и заљубљеник у бродове постају стална постава „КУД Идијота“. 

Сале Веруда, Туста, Птица и Др Фриц праве групу која ће домаћи панк заувек обележити својим рифовима. Били су то момци из радничких породица, виспрених умова и оштрих језика, који нису имали ни за мартинке

Бивши басиста бенда Ненад Марјановић, познатији као Др Фриц, каже да су уместо мартинки носили радничке ципеле које су носили радници бродоградилишта „Уљаник“.

„Оне јесу као фингирале неке марке, али то су заправо биле масивне ципеле из 'Уљаника'. Прве мартинке смо купили тек половином деведесетих“, каже Фриц.

Додаје да њима у то време и није била толико битна иконографија која је пратила панкере, колико музика на којој су предано радили.

Петар Јањатовић, музички новинар, објашњава да је на снази била парола „сам свој мајстор“:

„Све оно што они нису могли да имају, што се кувало у Лондону, сами су креирали и постали су популарни у тадашњој Југославији.“

Политичар Жељко Томић, како га у својој књизи Др Фриц зове – први фан „КУД Идијота“ у Србији, каже да је група настала када је у Југославији панк посустајао. 

 

„Они су се појавили са добрим мелодијама, гитарама и направили су одмах на почетку много хитова. Баш много. Тај први удар био је веома јак“, рекао је Томић.

Омладински фестивал у Суботици, на коме су победили 1987, отворио је „КУД Идијотима“ врата домаћих и страних клубова. Остали су верни свом звуку, када су многи ноћу свирали oно што туристи траже, а дању вежбали рок.

Др Фриц објашњава да је није било могуће продати се. Јер да су покушавали нешто друго, то не би био панк:

„Нисмо се продали јер то не би била та прича после 20 година. Били бисмо небитни као и друга маса која је нешто одсвирала. Због става због гарда, некомпромитираности и доследности и данас можемо причати о бенду.“

Томић објашњава да су „КУД Идијоти“ једноставно били непоткупљиви и да су терали по своме:

„Да им даш боља радна места, њима то не значи ништа. Они су потекли из 'Уљаника' и знају шта је лицемерје структура и класа, са ким имају посла.“

Једна од песама са првог албума је обрада која је постала веома популарна. Реч је о партизанској песми О, бела ћао. Она је била логичан омаж њиховом антифашистичком опредељењу.

Друга обрада, радничка, Бандијера роса, била је израз подршке левици и донела им је славу, али и прве проблеме.

На фестивалу у Италији због ње је избила озбиљна туча, а потом и међународни инцидент.

Фриц објашњава да су 1987. на фестивалу у Ређо Калабрији свирали као представници СФРЈ и да им је менаџер саветовао да на крају отпевају ту песму, јер је публика тражила још: „Они су се поубијали и почели да се туку даскама, летвама. Две супротстављене стране на концерту, левичари и десничари, и то је био мој први додир са нечим таквим, да се неко може потући ради политике на терену.“

Касније је културни аташе СФРЈ писао протестну ноту, што је само донело више међународне славе овом бенду.

Јањатовић каже да су ове две обраде веома битне за каријеру „КУД Идијота“: „Росу су свирали 'Панкрти', али је певач те групе рекао: „Ми свирамо панк, а живимо поп. 'КУД Идијоти“ свирају панк и живе панк.“

А живети панк значило је остати свој и ратних деведесетих. Ставови за које су се залагали „КУД Идијоти" били су добродошли у то време у Истри. Али, критика режима и антиратне поруке затварале су им врата многих клубова у другим деловима Хрватске. 

Др Фриц се сећа да су медијски били маргинализовани. Јер је држава потпуно игнорисала оно што су радили: „Тако се створио контратег. Дешавало се потпуно супротно. У Загребу смо могли залепити два плаката и да дође 1.000 људи без проблема на концерт.“

Жељко Томић каже да су они један од ретих бендова који је отворено критиковао власт која је била ратна: „Туђман је био ратни владар и они су то критиковали на свом терену, као што смо и ми Милошевића критиковали на свој начин. То су те додирне тачке.“

Јањатовић каже да су они деведесетих изоштрили свој политички став и били један од ретких хрватских опозиционих бендова: „Самим тим су трпели санкције у Хрватској, свирали су са српским бендовима у Словенији што је Хрватској глазбеној унији био прст у око.“

Фриц је испричао да је на једном концерту у Загребу трећина публике била полиција у цивилу: „Како смо то схватили? Обукли су мајице 'Iron maiden'!“

Један од првих музичара који после рата долазе у Хрватску из Југославије био је Рамбо Амадеус. Kрајње ненадано 1998. на концерту у Пули, долази до сукоба између музичара две земље. И то због петокраке.

Др Фриц објашњава да Рамбо није хтео да наступа испод петокраке која се налази на логотипу „КУД Идијота“: „Он је пружао отпор режиму Слободана Милошевића. Нама је тај исти симбол имао другу димензију, борили смо се њоме против система у својој земљи. Скоро смо се потукли око тога. Јер мени није Туђман скинуо петокраку, па неће ни један Рамбо Амадеус.“

Рамбо Амадеус је неколико година касније на трибјуту „КУД Идијотима“, на коме су многе групе свирале обраде њихових песама, Бандјера росу отпевао са црквеним хором у Боки которској.

„КУД Идијоти“ су били први музичари из Хрватске који су свирали у Југославији после петооктобарских промена. Свирали су потом годинама широм Србије по разним фестивалима и дворанама.

Јањатовић каже да „КУД Идијотима“ рат није сметао у одрастању: „У Србији су они били популарни и пре рата, али то што су радили током деведесетих и што нису могли да свирају у Србији од њих је створило хероје. Пиратска сцена је омогућавала да све што они направе брзо стигне до њихове публике у Србији.“

Један „идијот“, Др Фриц, виђен је недавно и на протестима у Београду. Каже да се ту нашао случајно, да не зна много о политичким збивањима у Србији, али да га је једна ствар прилично емотивно додирнула:

„Чуо сам много наших песама на протесту. Осећај је био невероватан. Као кад ме питате када сам купио прве мартинке.“

Фриц каже да се у једном моменту и расплакао: „Нас четири чобанчића из Пуле, без икакве предиспозиције да постанемо неко и нешто у музици и доживиш да песме које смо радили код мене у подруму, неко данас пушта на протестима. Осећаш се накако у најмању руку поносно, сузе избију, нема ту емоције. Схватио сам да имам сузе у очима. Процурило је из мене.“

Левичар из Хрватске који плаче у центру Београда је за оне који познају овај бенд потпуно логичан кудидијотски чин.

Жељко Томић "КУД Идијоте" описује као неисфолиране и пуне живота: „Оно што ми се посебно допало је то што се појављивало насиље, дрога и други екстреми, а они су били ван тога. Ми смо се дружили чистог мозга. То су људи који су читали, пратили музичку сцену широм света. Имало се шта са њима поразговарати.“

У вечитој борби против социјалних неправди, њихове песме и 30 година касније имају исти смисао и снагу. Др Фриц каже да антифашизам данас има смисао нове врсте, коју представља певач групе „Туста“:

„Отпор је неопходан, јер фашизација друштва је огромна. Ја долазим из Истре, са територије где је дубока традиција антифашизма. Моја породица има јаку антифашистичку компоненту и што се нас тиче, антифашизам нема алтернативу. Треба се борити против нових облика фашизма, који је код нас софистициран и доминантан.“

Др Фриц каже да се бори за левицу која би обезбедила минимум социјалне правде, осећње за старије, децу, хендикепиране: „Левица је данас у Хрватској углавном салонска, као и у Европи уосталом.“

Др Фриц ових дана у Србији промовише књигу „Мој живот са иди(ј)отима“.

Фронтмен групе „Туста“ умро је 2012. и група од тада дефинитивно не постоји. Кажу, нису се растали у љубави. Али као и све велике љубави, и ова је иза себе оставила страст и дубоко поштовање околине. 

број коментара 2 Пошаљи коментар
(субота, 22. јун 2019, 04:22) - dannyfischer [нерегистровани]

kud idijoti

budimo solidarni prema bogatima...
hvala punkeri....
u mojoj ste kolekciji od '87...
hvala za umetnost koju ste ostavili...

(петак, 21. јун 2019, 15:42) - Marko [нерегистровани]

Baj baj bejbe

Hvala za divnu mladost!!