Српски Достојевски живи већ 120 година

На сцени Народног позоришта у Београду премијерно је изведена представа "Нечиста крв". Ово је трећи пут да се у националном театру оживи једно од најчитанијих дела Боре Станковића. Зашто је књижевност најпознатијег Врањанца и даље привлачна за позориште?

За Софку кажу да је својеврстан феномен. Рођена је у 19. веку, а живи и у 21. После више од 40 година поново је на сцени Народног позоришта. Редитеља представе "Нечиста крв" Милана Нешковића зато питамо у чему је тајна актуелности Боре Станковића?

"Бора функционише и не само да функционише већ мислим да је он и хтео да га читамо свевременски а не да га читамо кроз призму неког оријенталног призвука како би био жив и данас 120 година од написаног дела", oбјашњава Нешковић.

Дела једног од највећих писаца изводе се више од века у позориштима од Врања до Суботице.

Премијеру Нечисте крви у Народном позоришту у Београду Бора Станковић није дочекао. Али зато јесте Kоштане која је премијерно изведена у јуну 1900. године. Међутим, Kоштана се није дуго задржала на репертоару, после само годину дана представа је скинута, што је једва дочекала критика оптужујући га да су његова дела оријентална и полуписмена.

И баш оријентална плесачица и певачица магичне лепоте придружиће се Софки на сцени Народног позоришта. Kоштану је Југ Радивојевић два пута режирао као драму, трећи пут на реду је опера чија се премијера очекује 8. јуна.

"Покушавам да му не одузмем ништа јер то не би ваљало, а не би ваљалао ни да му много додајем. Трудим се заиста да што дубље проникнем у његов садржај, у његову суштину, у његову причу", наводи Југ Радивојевић и додаје  како је Бора један од писаца који се најдубље и најозбиљније бавио женским питањима.

"Kоштана се кроз нашу оперу бори за своја права у смислу да жели бити своја, сама и слободна, а то су неке теме које нас данас и не само данас јако интересују", наглашава Радивојевић.

Његове теме окупирају позориште. Само је у Београду Kоштану играло више од 20 глумица. Међу њима 1984. године и Сузана Петричевић.

"Искуство је било незаборавно, 21 годину сам имала тек изашла са Академије играла сам Kоштану боса и да била сам најмлађа Kоштана у историји играња осим оне праве Борине. Бора је заиста могао негде да ради као психјатар. Он је пандан Достојевском што се тиче осликавања душе људске поготово жене на Балкану", указује Сузана Петричевић.

У чему је непролазност Боре Станковића покушава да нам одгонетне и Драгана Декић, кустос Музеј-куће Боре Станковића у Врању.

"У Врању је владао тај патријархални начин живота, и тада је жена била смтрана само као жена и мајка, а управо је Бора у својим делима описао ту женску лепоту", каже Драгана Декић.

А описао је и жал за младошћу, у његовој литератури чује се мелос југа, осећа мирис врањанских сокака и механа. Писац који је мешао ћирилицу и латиницу ушао је у лектиру. На питање зашто га и данас волимо један је одговор: Бора је постао класик.

број коментара 0 Пошаљи коментар