Песак прогутао књижевни часопис

Некад је био престиж објавити део из романа или песму у неком књижевном часопису. Њихова имена била су синоним за средиште књижевног и културног живота. Данас већина изгледа као места уз која одавно више не пролазе магистрални путеви.

Летопис Матице српске, као најстарији, али и Књижевност, Дело, Савременик, Књижевне новине, Студент, Багдала, Поља – ово су била имена часописа у којима је сваки млад писац сањао да објави текст.

Публиковати приповетку у неком од њих није био само престиж, већ је сваки напис у периодици, све до средине осамдесетих година прошлог века, био богато хонорисан, тако да је писац од хонорара у главним часописима могао живети и више месеци.

Часописи су тада били као добри репортери: први су стизали на место догађаја и били најобавештенији. Када је почео да "цури" из Совјетског савеза, роман "Мајстор и Маргарита" прво је и на српском објављен у часопису. Као што је и у Русији најпре био објављен у часопису Москва 1966. године.

Књижевни чаосписи су били први који су пренели да се Милош Црњански враћа у домовину. Књижевни часописи видели су најнеобичније Андрићево лице када је између 1944. и 1954. објављивао мноштво приповедака у безмало свим значајнијим књижевним гласилима Југославије, али и у омладинским, студентским, војним, фронтовским, женским, задружним и синдикалним новинама оног времена.

Песак заборава је, међутим, током протеклих деценија прекрио читав овај живот који се није одвијао само на страницама часописа, него и у редакцијама. Ко још може заборавити атмосферу еснафског каљења и слатког понижавања када млади писац иде по бурек и јогурт уреднику, помало ради као лектор и коректор, а машта једино о дану када ће на корицама књижевног часописа угледати своје име?

Данас је часописна култура клонула, да се не каже баш да је на умору. Имена некада чувених уредника: Јовице Аћина, Бранка Кукића, Вука Крњевића, Ђорђија Вуковића, сјајнија су у неким другим областима њиховог бављења.

Часописе више готово нико не купује, те се они најупорнији деле поштом према списковима заинтересованих професионалаца који су сачињени годинама уназад, па чак и кад хоћете да вас скину са неке од ових достава, то тешко можете учинити, јер без те поделе, не би било ни тиража (помогнутих) књижевних часописа.

На питање зашто је то тако, може се лако одговорити да више нико не чита ни књиге, а камоли књижевне часописе. 

Мало истанчанијим погледом на ствари, треба рећи да је, супротно томе, књига постала свима доступна, да више нема идеолошке контроле штамапних ствари (која је помало попуштала само у часописима), те да готово нико нема потребу да прво део из романа прочита у часопису, па тек онда у књизи.

Смена је то генерација као кад је пејџер истиснут мобилним телефоном. Сећате се колико су се власници пејџинг компанија борили да опстану на тржишту, па чак тужили и суду прве мобилне оператере?

За разлику од пејџера, часописи су гордо тонули. Нису се бунили. Прецеветавали су као цвеће у необрађеној башти.

Да ли нам данас недостају? Вероватно као и сва стара и отменија времена. Ако ништа друго сви писци имају сећање на свој први текст одштампан у часопису. 

Писац овог чланка никад неће заборавити Књижевност из септембра 1989. године када је први пут угледао своје име изнад приче "Ларго за Надежду Миладинов".

број коментара 2 Пошаљи коментар
(среда, 17. апр 2019, 20:56) - Mirko Dumanovic [нерегистровани]

Od Platona.....

Jos od Platona, se kao jedna od osnovnig drzavnih doktrina pominje odgovornaost DRZAVE na kakvocu nacije. Dakle, takvi smo kakvi smo, gori nego sto smo bili pre 20 ili vise godina, jer ono sto nam je drzava nametnula kao stereotip, ne moze da se smesti u okvire napretka….Na sceni je sistematsko kvarenje nacije, nudjenjem sramotnih rialitija, sunda I tabloida…..Interes, da se Srbi klonu deseterca, lepe umetnosti, klasika, nije interes nacije vec onih koji zele da jedan nekad cestit narod sputaju u robovske lance...…"Da je nebo list knjige bijele……"

"The best way to predict the future is to create it"

(понедељак, 08. апр 2019, 13:06) - anonymous [нерегистровани]

Divan tekst

U moru vesti o politici, nasilju i starletama, konacno nesto normalno procitah