Кустурица: Филмови су ми спасили главу

Редитељ Емир Кустурица одржао је у Дрвенграду радионицу за студенте и младе ауторе у оквиру Јесењег позоришног фестивала, истичући да позориште има велику слободу да са мало пара направи велику катарзу.

Емир Кустурица је говорио о слободи позоришта да направи катарзу, тржишту које не дозвољава стварање идеологије неопходне за праву уметност, неопходности чувања своје духовности, али и како су му филмови спасили главу.

"Модеран филм је поклопљен силом холивудских глупости које су врло успешне. Срећна околност је што филм кроз Нетфликс може да уђе у сваку кућу, али не можемо очекивати да Нетфликс тражи паметне филмове. Холивуд тридесетих, четрдесетих година је стварао огромна уметничка дела, да би данас завршио у веровању да је тржиште бог. У таквој ситуацији позориште има велику слободу да са мало пара направи велику катарзу", истакао је Кустурица.

Самтра да данашњи српски филм трпи највише, зато што се не бави егзистенцијом.

"Био је занимљив случај око кога су се опозиција и позиција сукобили, она баба што је убила инвеститора. Не могу да схватим да се нико од младих не бави причом да жена од 70 година испуца све метке у инвеститора за кога многи тврде да је оно што су капиталисти у својој природи. Њих то не занима, они хоће да направе продор на западно тржиште и у томе се деси да човек побегне од теме из свог позоришта, онога што стварно чини драму", рекао је Кустурица.

Истиче да би млади аутор могао да направи чудо од те приче и у позоришту и на филму, али да им то не дају идеологије, тј. фондови.

"Они хоће да се баве мрачном сликом или темама као што је оно што смо ми презирали осамдесетих - 'дошло доба да се љубав проба', да све иде на досетке и вицеве. Има страшних драма и комедија код нас, али је мозак негде преусмерен и није довољно фокусиран на људску егзистенцију", оценио је редитељ.

"Судбине најпотреснија димензија нашег рада" 

Он је посаветовао окупљене студенте да инсистирају на егзистенцији и судбини.

"Човек може да буде потресен само ако драмско дело донесе искрену и снажну судбину. Ако немамо судбину извезену у времену и простору, немамо са чим да се идентификујемо. Зато су судбине најпотреснија димензија нашег рада", објаснио је Кустурица.

Проблем је, примећује славни редитељ, што млади остваре две-три улоге и ако примете да су фотогенични, окрену се рекламама.

"Највећи непријатељ уметности су рекламе. Рекламе су као брза храна, ефектне фотографије које убијају мизансцен. Оптички свет модерног гледаоца је упропашћен рекламама. Оне задају суви естетски тон који нема живот, а велики камермани су постали део индустрије, а не велики уметници и у томе је проблем", рекао је Кустурица.

Тржиште као велика пијаца прави неред, скреће пажњу Кустурица.

"Живимо у свету где је све пракса и све је везано за тржиште и новац. Тржиште ствара велики неред, не дозвољава да се развију теорије и идеологије. Проблем данашњег света је у политичкој коректности и у чињеници да нам не дозвољавају да наступе идеологије које би биле производ времена у коме живимо, а са надидеологијом која је заправо идеологија банака, тржишта. Позориште може да живи изван тежине у којој ми живимо и у коме нема правила", рекао је Кустурица.

Наглашава да бисмо дошли до нове естетике, морамо да добијемо нову идеологију.

"Није ни лево ни десно, без идеологије нема праве уметности", подвукао је он.
Кустурица је искрено признао да је његов живот извезен срећним околностима.

"Дошао сам у Сарајево као једини који је завршио престижну академију, направио тв драму и направио велики џумбус због инцеста у тој причи. Мој развој је ишао стазом којом наводим младе људе, а то је да је остварени смисао за људску егзистеницију и људске судбине био параметар за тај успон", рекао је он.

"Сви моји филмови су некако били израз те моје тезе да је потврда човечности и људскости на граници између светова. Жртвовање за те филмове је текло паралелно са нечим што је била велика фрактура и лом не само у држави која је нестала, него и у души која је то трпела", рекао је славни редитељ.

Нагласио је да су му филмови спасили главу.

"Запалили су ми кућу, срушили је, отели ми све што сам имао па сам још био крив што јесам то што јесам и што нисам изговарао што је требало, а схватио сам да једина одбрана од свега тога може бити филм и тада сам радио можда најкомплекснији и најупечатљивији филм ("Подземље") у каријери, а онај који је највише емоционално утицао на мене је "Дом за вешање", рекао је Кустурица.

Велико олакшање је било, како је објаснио, то што су се приближавали Титовој смрти.

"Не можемо да споримо да је друг Тито био способан, али као и сви балкански политичари сматрао је 'после мене потоп'. Све добро што се дешавало у рокенролу, нови талас, документаристички приступ филму у Босни и Херцеговини, односно црни талас у Србији, стварано је у односу према властима и одступу од те власти. Не знам како човек данас може да освоји ту слободу јер ни њена дефиниција не постоји. Све се фокусира на лову, а човеку лова треба. Да баш жртвује свој живот и своју уметност због лове, то не иде. Млади живе данас без идеологије, са лажном левицом, а највећи борци за левичаре су најбогатији Американци што је парадокалсно, што значи да је то механизам за овладавање светом", истакао је Кустурица.

Ипак тврди да дар увек нађе пут и треба имати наступ који води до жељене сцене, али не до црвеног тепиха.

број коментара 2 пошаљи коментар
(недеља, 04. нов 2018, 09:47)
jelena [нерегистровани]

hvala

hvala kusturici i rts na tom divnom tekstu!

(недеља, 04. нов 2018, 09:11)
A.Semjonov [нерегистровани]

Celuloidni Titan

Kad jednom cujete Profesora postajete nekako zavisnik o njegovim intervjuima, obracanjima i tekstovima. Iako vec zreo,ostvareni umetnik, relevantna sustina sveta sa kojom nas Kusturica iznova suocava obecava da cemo na filmskom nebu tek videti znacajnih ostvarenja.