Речници као слике света у Галерији науке и технике САНУ

Изложба "Српска лексикографија од Вука до данас" аутора проф. др Рајне Драгићевић и др Ненада Ивановића, моћи ће да се погледа од сутра у Галерији науке и технике САНУ, као део програма 16. Међународног конгреса слависта, који ће се одржати у Београду од 20. до 27. августа. 

Рајна Драгићевић, председница Савеза славистичких друштава Србије, каже да је један од главних циљева изложбе обележавање 200 година од објављивања првог издања "Српског рјечника" Вука Стефановића Караџића (1818) и да се кроз изложбу речника и свега онога што је Вуков Рјечник касније дао представи српска лексикографија.

"Кроз речнике може се видети историја наших назначајнијих институција, јер један од првих задатака Друштва српске словесности био је управо да се формира велики речник српског језика и ти напори, да најзначајније институције културе израђују речнике, трају до данас", рекла је Драгићевићева Танјугу и додала да у овом тренутку Матица српска почиње свој нови велики пројекат - вишетомни Речник српског језика.

Жеља аутора изложбе била је да се прикаже научна димензија - како се српска лексикографија развијала током 200 година, али и културно-историјска.

"Лаици обично мисле да речник служи да га отворимо када наиђемо на реч чије значење не знамо, међутим речник пружа слику стварности. Ако узмемо, на пример, неки филозофски речник из 19. века, лако ћемо моћи да закључимо у ком је стању била српска филозофија у том периоду", објаснила је Драгићевићева.

Она је подсетила да је Вук своју реформу први пут представио у Рјечнику из 1818. због чега је академик Павле Ивић говорио да је од свих појединачних дела у српском језику и култури, Вуков Рјечник најзначајнији, јер од тог дела почиње савремени српски језик - књижевни српски језик у чијој основи је народни језик.

"Изложба почиње Вуковом собом" 

Према речима коаутора изложбе, научног сарадника Института за српски језик Ненада Ивановића, главне идеје изложбе су да се покаже историјски развој српске лексикографије од Вука на овамо и да је Вук на много начина предвидео развој савремене лексикографије. 

Изложба почиње Вуковом собом у којој су изложени карта његовог путовања, његова путна торба, његов примерак Рјечника из 1818. са допунама, Вукове белешке, записи речи, лични предмети - перо, мастионица, бележница, фес који је до краја живота задржао на глави иако је носио грађанско одело, клешта за хартију, стоно звонце.

Ту су и цедуље за Српски рјечник које показују како је анализирао и обрађивао речи, затим прилози разних скупљача који су Вуку слали речи, поједини минијатурни предмети које је Вук дељао да би Јернеју Копитару помогао у тачном превођењу српске речи...

Из Вукове собе се улази у простор посвећен пројектима српске лексикографије у 19. веку, првенствено Речнику српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности.

"Идеја о том речнику се појавила половином 19. века у Друштву српске словесности, а заједно са великанима као што су Стојан Новаковић и Александар Белић, он је израђиван и добио данашњи облик", објашњава Ивановић.

Касније су израђени и Речник српскохрватског књижевног језика Матице српске (речник средњег обима са око 150.000 речи) који обрађује лексику од Вука до педесетих година 20. века и Речник српског језика Матице српске мањег обима са око 80.000 речи, започет у време распада Југославије и завршен 2007.

"Представљање рада Ђура Даничића" 

Важан сегмент изложбе је представљање рада Ђура Даничића - Рјечник из књижевних старина српских, који је завршио, и други који је започео Рјечник хрватскога или српскога језика Југословенске академије знаности и умјетности. 

"Идеја Даничића је била да представи развој српског језика од најстаријих времена до Вукове реформе, а у речнику Академије од Вукове реформе ка савременом стању и то су два стуба српске лексикографије", нагласио је Ивановић.

Занимљиво је да значајан допринос изради Српског рјечника из 1852, као и Речника САНУ дали су сакупљачи.

Ивановић каже да су Вук Врчевић, Вук Поповић, бројни неименовани сакупљачи писмом слали Вуку по 20, 30 или 100 речи, што говори да се већ у 19. веку осећала велика потреба за једним речником који би објединио све речи из свих крајева.

"Касније када је израда великог речника прешла у САНУ, под утицајем Стојана Новаковића, послат је позив коме су се одазвали чиновници, свештеници, студенти, официри, ђаци гимназија, свако ко је био писмен и могао је да обрати пажњу на речи свога краја па су у Академију почеле да стижу збирке речи и тако се сакупило преко 400.000 речи из свих крајева српског говорног подручја", објаснио је Ивановић.

У другом делу изложбе представљени су начини обраде речи у специјалним речницима, као што су асоцијативни, фреквенцијски, семантичко-деривациони речник и терминолошки речници, а један зид галерије покривен је хронологијом значајних догађаја у српској лексикографији у последња два века.

Драгићевић каже да се српска лексика мењала кроз историју те се у српској лексици виде завојевачи и ко је владао па је тако у време турске владавине много турцизама ушло у српски језик, а данас је огроман утицај глобализације и енглеског језика чије се речи чак и не обликују у духу српске морфологије.

број коментара 0 пошаљи коментар