"Спасавамо од заборава српску музичку баштину"

Велики део нотног метеријала из историје уметничке музике у Србији расут је по подрумима незаинетерсованих наследника значајних композитора, по магацинима музичких школа, као и на различитим местима по свету, указује композиторка Исидора Жебељан, председница Одбора САНУ за заштиту српске музичке баштине. 

"Људи обично немају представу шта је све потребно да би нека музика постојала и била сачувана. Прво, треба наћи партитуре и штимове – тај драгоцени нотни материјал из кога се свира. После тога, музичари треба да одсвирају те композиције. Такви концерти се снимају и складиште на неке дигиталне формате који се потом чувају. Процес је веома захтеван, али другог начина за очување српске културне баштине једноставно нема" истакла је Жебељан.

Исидора Жебељан је, иначе, имала свега 39 година када је постала академик, а сада води Одбор у САНУ чији је циљ да збрине српску музичку баштину, која је у веома незавидном положају.

Према њеним речима, ни заоставштина композитора и академика какав је био Петар Коњовић није збринута на адекватан начин. 

"Још увек немамо представу где су неке од његових композиција. Шта рећи о делу академика Миленка Живковића који је студирао у Паризу и био изузетан педагог великанима као што је Енрико Јосиф или Душан Радић. Овог момента није могуће извести једну његову композицију. То је невероватно, сурово, али је тако", навела је Жебељан. 

Један од приоритета деловања Одбора који води је, каже, стварање централне базе података са именима композитора, њиховим делима и историјским подацима. 

"То је нека врста претраживача у који је до сада унето око 5.000 дела наших композитора. Уз мене, Одбор за заштиту музичке баштине САНУ чине: Драгољуб Катунац, Милана Стојадиновић Милић, Борислав Чичовачки, Маја Чоловић Васић, Мирко Јеремић секретар Одбора, који је најчешће у потрази за партитурама по различитим адресама широм Србије. Решени смо да пронађемо и сачувамо музичку баштину Србије. До сада смо радили волонтерски, али за озбиљан резултат и искорак у истраживањима потребан нам је новац, али и то ће ваљда бити у реду", објашњава Жебељан. 

"Никада не знамо да ли ћемо у неком подруму наићи на музичко ремек–дело"

Како каже, ако су сви ти људи уложили ванредан напор, енергију и љубав у стварање неког дела, онда је јако тужно да се изгуби њихова уметност. 

"Ми никада не знамо да ли ћемо у неком подруму наићи на музичко ремек-дело достојно Андрићевог романа 'На Дрини ћуприја'. Док не истражимо музичку културну баштину, ми нисмо сигурни да ли неко генијално дело лежи под прашином и мемлом у неком магацину. Док не будемо знали шта сачињава нашу културу, ми једноставно немамо идеју шта смо и ко смо", навела је Жебељан. 

Један од већих успеха тима Исидоре Жебељан је спасавање композиција Енрика Јосифа. 

"Он није много марио за композиције које остају иза њега. Наишли смо на материјале који су били хаотично распоређени и оштећени, али смо успели да ишчупамо од заборава неколико композиција за флауту. Пронашли смо и изврсну композицију Лудмиле Фрајт за кларинет и оркестар. Појавила се немачка издавачка кућа која сада издаје музику Лудмиле Фрајт. Успели смо и да пронађемо издавача за целокупна дела Љубице Марић и јако смо срећни због тога", казала је Жебељан. 

Светска премијера композиције "Псалм 78" Исидоре Жебељан одржана је 2. септембра прошле године у Утрехту, на завршном концерту Фестивала старе музике, најзначајнијем светском фестивалу те врсте.

Четири водећа светска камерна хора: Холандски камерни хор, Тринити хор из Њујорка, Норвешки солисти и Талис Сколарс из Велике Британије, осмислили су изузетан пројекат концертног извођења свих 150 псалама, компонованих током 10 векова, од Хилдегард фон Бинген до савремених стваралаца.

Само седам композитора из целог света добило је поруџбину да напишу по једно ново дело на стихове псалама, а међу њима и Исидора Жебељан. 

Она је изабрала стихове из 78. псалма и то у преводу на португалски језик.

"Технологија је дела Рахмањинова учинила доступнијим"

О пажњи публике и професионалаца за њена дела у свету, Жебељан говори нерадо и каже да би највише волела када би њена музика могла да говори уместо ње. 

"Моја музике једноставно делује на људе и о томе ми често говоре сарадници из иностранства. Енергија из мојих композиција уме да затекне људе, да их одвоји од размишљања ком жанру припада то што слушају. Публика се преда музици и то је то. Мени је намера да то изазовем код људи док слушају моју музику, па сам радосна када се то и у пракси догоди", истакла је Жебељан. 

Опера "Зора Д" према њеним речима, започела је "ланчану реакцију" публике у иностранству. 

"Та опера је извођена у Бечу, Амстердаму, Лондону, након тога у Загребу и Ријеци. Опера је скупа ствар па је велика част за сваког композитора да му изводе таква дела у иностранству. Волела бих да се моја музика чешће изводи у Србији, да би је што више људи чуло, а не да би ја постала славна", казала је Жебељан. 

Као предавач композиције на Факултету музичке уметности у Београду, Жебељан има интерсенатно искуство. 

"Девојке које студирају композицију су фокусираније, храбрије, срчаније од младића. Две девојке које сам имала на класи су веома успешне. Милица Ђорђевић је направила сјајну каријеру у Немачкој, а Ана Крстајић је на мастеру у Шпанији. Како је послала две композиције тамо подобијала је силне награде. Имам јако талентоване младиће на студијама. Мој асистент на ФМУ Драшко Аџић је одличан композитор", истакла је Жебељан.

У технолошкој револуцији коју живимо деценију уназад, Жебељан не види противника класичне музике. 

"Технологија је учинила дела Рахмањинова доступнијим него икад. Не видим шта је то боље од композиција великих мајстора настало од музике у историји света", закључила је Жебељан. 

број коментара 0 пошаљи коментар